USTAV GARANTUJE - USTAVNI SUD PRESUDIO

BIRAČI NEPOSREDNO BIRAJU SVOJE PREDSTAVNIKE (i niko to ne može učiniti umesto njih) I SVAKO IMA PRAVO DA BUDE BIRAN (i niko mu to pravo ne može samovoljno oduzeti ili ograničiti).

Osporene su odredbe člana 43. i 47.  Zakona o lokalnim izborima ("Službeni glasnik RS", broj 129/07), u pogledu - osnovnih ustavnih načela o suverenosti građana, vladavini prava, prava građana na lokalnu samoupravu i neposredan izbor svojih predstavnika u skupštinu jedinica lokalne samouprave, kao i odredbe Ustava o ulozi političkih stranaka u demokratskom društvu i ustavne odredbe kojima je zajemčeno biračko pravo.

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić-Prelić, dr Agneš Kartag-Odri, Katarina Manojlović-Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. aprila 2010. godine, doneo je Odluku kojom

-  Utvrđuje se da odredbe člana 43. Zakona o lokalnim izborima ("Službeni glasnik RS", broj 129/07) - nisu u saglasnosti sa Ustavom.

-  Utvrđuje se da odredbe člana 47. Zakona o lokalnim izborima ("Službeni glasnik RS", broj 129/07) - nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Ustavni sud je na sednici održanoj 2. jula 2009. godine doneo Rešenje IUz 52/2008 kojim je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredaba čl. 18, 43. i 47. Zakona o lokalnim izborima ("Službeni glasnik RS", broj 129/07), a koje je objavljeno u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 58/09, od 25. jula 2009. godine.

Postupak za ocenu ustavnosti odredaba čl. 18. i 47. Zakona, Ustavni sud je pokrenuo povodom više podnetih inicijativa, jer je, saglasno odredbama člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ocenio da se osnovano postavlja pitanje njihove saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 168. stav 1. i člana 175. stav 2. Ustava, odlučio da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 43. Zakona.

U pogledu ocene ustavnosti odredaba člana 43. Zakona o lokalnim izborima, Ustavni sud smatra da su za tu ocenu posebno značajna ustavna načela o suverenosti građana, vladavini prava i neposrednim izborima (čl. 2. i 3), ustavne garancije o ulozi političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana (član 5. stav 1), ustavne odredbe kojima se jemči izborno pravo građana (član 52), kao i Ustavom utvrđeno pravo građana na lokalnu samoupravu (član 176. stav 1) koje građani ostvaruju na način propisan Ustavom, odnosno o tome da se odbornici biraju na period od četiri godine na neposrednim izborima tajnim glasanjem (član 180. stav 3).

Odredbe člana 47. Zakona o lokalnim izborima, Ustavni sud je cenio sa stanovišta osnovnih ustavnih načela i principa o suverenosti građana i vladavini prava, kao i prava građana na lokalnu samoupravu i neposredan izbor svojih predstavnika u skupštinu jedinica lokalne samouprave. Ustavni sud je navedene odredbe Zakona cenio i u odnosu na odredbe Ustava o ulozi političkih stranaka u demokratskom društvu i ustavne odredbe kojima je zajemčeno biračko pravo, kao i u odnosu na navedene odredbe Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Iz sadržine odredbe člana 43. stav 1. Zakona - proizlazi da podnosilac izborne liste, nakon utvrđivanja rezultata izbora, dobijene mandate dodeljuje kandidatima sa izborne liste po sopstvenom izboru, a ne po redosledu koji je kandidat zauzimao na izbornoj listi. Na osnovu takvog zakonskog rešenja, građani se činom glasanja jedino opredeljuju za izbornu listu, odnosno za sve kandidate sa te liste, a predlagači lista su ti koji vrše konačan izbor predstavnika za lokalnu skupštinu, među predloženim kandidatima na listi.

Ustavni sud ocenjuje da se na taj način, suprotno Ustavu, uvodi svojevrstan oblik posrednih izbora na lokalnom nivou, u kome se podnosioci izbornih lista, nakon glasanja, javljaju kao posrednici između birača i njihovih predstavnika. Umesto da mandat odbornika steknu po utvrđivanju i objavljivanju rezultata izbora, onim redosledom kojim su predloženi na listi, kandidati sa liste svojstvo odbornika stiču, prema navedenoj odredbi Zakona, tek nakon "izbora" od strane podnosioca izborne liste. Ustavom je izričito utvrđeno da su građani nosioci suvereniteta, da se ne može prisvojiti suverenost od građana, da građani raspolažu pravom da biraju i da to čine na neposrednim izborima, te se, prema shvatanju Ustavnog suda, svojstvo odbornika saglasno Ustavu može steći jedino neposrednim izborom od strane građana

Osporenim odredbama člana 47. Zakona o lokalnim izborima uređen je institut ugovora između kandidata za odbornika, odnosno odbornika i podnosioca izborne liste, kojim se može predvideti pravo podnosioca izborne liste da u ime odbornika podnese ostavku na funkciju odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave i na osnovu koga podnosilac izborne liste stiče pravo da slobodno raspolaže mandatom odbornika, a uređen je i institut blanko ostavke.

Uvođenjem instituta ugovora na osnovu koga podnosilac izborne liste stiče pravo da slobodno raspolaže mandatom odbornika, prema oceni Ustavnog suda, zakonodavac menja Ustavom utvrđen položaj odbornika i karakter predstavništva u skupštini jedinice lokalne samouprave. Takođe, odredbe člana 47. Zakona, prema oceni Ustavnog suda, nisu u saglasnosti ni sa ustavnom zabranom da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi. Političke stranke jesu zakonom ovlašćeni predlagači izbornih lista (i u praksi su one po pravilu često i jedini predlagači tih lista), ali iz prava na predlaganje kandidata na izbornoj listi ne mogu se, prema shvatanju Ustavnog suda, ustanovljavati instrumenti za odgovornost odbornika u odnosu na podnosioca izborne liste. Iz osporenih odredaba Zakona sledi da politička stranka, koja na osnovu ugovora stiče pravo da raspolaže mandatom odbornika, može uvek svojom odlukom lišiti odbornika mandata u slučaju njegove "neposlušnosti" i nepovinovanja nalozima stranke i zameniti ga drugim odbornikom. Političke stranke na taj način mogu nekontrolisano menjati sastav skupštine jedinice lokalne samouprave, a time uticati i na način odlučivanja u skupštini, odnosno na funkcionalnost tog organa u celini, ali i drugih organa i tela koja bira ili imenuje skupština. Dovođenjem političkih stranaka u takvu pravnu poziciju da raspolažu mandatima odbornika, stvara se mogućnost da one, suprotno Ustavu, vlast na lokalnom nivou potčine sebi tako što će primenom odredaba člana 47. Zakona preuzeti ulogu biračkog tela, odnosno samih predstavnika građana. Stoga je Ustavni sud ocenio da se osporenim odredbama člana 47. Zakona - političkim strankama daju takva ovlašćenja koja izlaze van Ustavom utvrđenog okvira za njihovo delovanje, te je utvrdio da osporene odredbe člana 47. Zakona nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredbe čl. 43. i 47. Zakona o lokalnim izborima prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" – 21. maja 2010. godine.

Za detalje – videti:

• Odluku Ustavnog suda
• Zakon o lokalnim izborima

LJ.M.V.

Objavljeno: 28.05.2010.

Da li imate komentar?

• Obavezna polja su označena zvezdicom *.

Naslov:
Vaš komentar: *
Ime:
Email:

Molimo vas da upišete sigurnosni kod sa slike:
 

Бранка
Ukupno:2

устав гарантује или не гарантује
Komentar 2     objavljen: 29, Mar, 2011, 20:14:16

---

да!Овакав став Уставног суда би био правно ваљан да је изборни принцип већински. Суд је правилно утврдио једино чињеницу да је након избора носилац листе дужан да додели добијене мандате редоследом по листи која је презентована бирачима само у кампањи, али не и да су ти мандати њихови као појединца. Ово с тога што грађани на изорима не гласају у пропорционалном изборном систему имена кандидата на листи,већ само име носиоца листе. Овако дато образложење суда је неуставно. Институт бланко оставки је првествено предвиђен због могућих "прелета" и "куповине мандата" што је постала пракса у нашем парламенту пре доншења Устава.Но, упоредо је била и интенција да се измене и изборни закони што се нажалост није десило те једна норма без друге је само злоупотребљавна и погрешно тумачена до данас. Да смо достигли виши ниво самосвести и морала и политичке култур не би нам никада требала одлука суда да тумачи Устав већ би о томе по уставу морали да воде рачуна сами посланици при доношењу Закона.

zoran stokuca
Ukupno:2

ustav garantuje - ustavni sud presudio
Komentar 1     objavljen: 11, Mar, 2011, 09:44:59

---

Sta se dobilo ovim ukidanjem odredaba tj clanova 43. i 47. Izbora po ovom zakonu vise nece biti tako da te odredbe nisu i nece biti primenjivane. Ostavljen je clan 48. koji i dalje podnosiocima izborne liste tj strankama ostavlja mogucnost da menjaju odbornike i na taj nacin ostvaruju sve ono sto US navodno eliminise iz zakona, a to je da stranke odredjuju ko ce biti odbornik, odnosno prekrajaju izbornu volju gradjana i posredno odredjuju sastvav skupstina i na taj nacin ih potcinjavaju svojoj volji.
Preedsednik US Bosa Nenadic naglasila je da se sporovi resavaju po Zakonu o ustavnom sudu RS, a neki upravni sudovi su resavali ove sporove (i resili ih u korist DS i njenih koalicionih partnera) dok su se neki proglasili nenadleznim i upucivali na Ustavni sud. Napravljena je jos veca zbrka i dosta praznina koje ovaj zakon o lokalnim izborima sada cine neupotrebljivim sto je nedopustivo.