UPRAVNI SPOROVI - POTPUNO NOVI ZAKON

Sveobuhvatne reforme u pravosuđu zemlje, višestruko su se odrazile na sve oblasti života, a posebno u pravno-regulativnom sistemu zemlje (donet je niz potpuno novih propisa, kao i određeni broj izmena i dopuna postojećih).

Upravni spor je (takođe) nužno morao da pretrpi odgovarajuće izmene i usaglašavanja (ponegde i „duboke“ zahvate), te ne čudi odluka zakonodavca da donese nov zakon.

Zakon o upravnim sporovima je - 29. decembra 2009. godine - donet na Sedmoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2009. godini, proglašen Ukazom predsednika Republike i objavljen u “Sl. glasniku RS”, br. 111/2009, a stupio je na snagu sutradana – 30.12.2009. godine (u daljem tekstu: NOVI ZAKON, Novi zakon i Zakon).

Upoređujući dva zakona, na prvi pogled je vidljiva razlika (stilski, po nama, bolja i preglednija organizacija regula), a koja je ujedno i (sama po sebi) jasna i racionalna u pogledu razloga uvođenja nekih novih određenja.

Odmah, na početku, u formalnom smislu - vidi se razlika u stilu. Zakon o upravnim sporovima (“Sl. glasnik SRJ”, br. 46/96, u daljem tekstu: Stari zakon ili Stari zakon) je, osim što je imao manje članova, imao i prostiju sistematizaciju. Konkretno, svih 67 članova bilo je podeljeno u šest delova, dok  NOVI ZAKON ima daleko složeniju i razrađeniju strukturu prezentovanja propisanih odredbi (radi se o većem broju članova - 79, a koji su podeljeni u četrnaest delova)

Takođe, nadležnost sudova je usklađena sa novinama u pravosuđu zemlje. Konkretnije, upravne sporove rešava - UPRAVNI SUD, a protiv njegovih odluka (po zahtevu za preispitivanje sudske odluke) odlučuje – VRHOVNI KASACIONI SUD.

Osim ovih (na prvi pogled) vidljivih razlika, postoje i suštinske razlike, od kojih bi ovde istakli samo neke.

Uvedeno je načelo pravičnosti suđenja u upravnom sporu (što je  prvi put, na ovakav način definisano i posebno izdvojeno).

Prvi put se definiše – upravna stvar, odnosno, iako se ovaj termin pominjao i u prethodnim zakonima, nije se samim zakonom određivalo šta se, u smislu zakona, podrazumeva pod ovim terminom.

Vodeći računa o vremenu u kome živimo, stepenu razvoja i (posebno) učešću novih tehnologija u svakodnevnom životu, zakonodavac je dodao odredbe o  – ELEKTRONSKIM DOKUMENTIMA (čl. 20. i 21).

Potpuno je nova i (rekli bismo – po stranku pogodna) kategorija -  ODLOŽNOG DEJSTVO TUŽBE. Naime, obzirom da po pravilu (i u Starom i u Novom zakonu) TUŽBA NE ODLAŽE IZVRŠENJE,  ne postojanje mogućnosti odlaganja izvršenja konačnog upravnog akta od strane suda (što je bila situacija po Starom zakonu) u praksi može izazvati nenadoknadivu štetu po tužioca (koja se ni kasnije, ako dobije spor – ne bi mogla nadoknaditi). Uvođenjem mogućnosti da, na zahtev stranke i pod određenim uslovima, sud može odložiti izvršenje konačnog akta – zakonodavac je umanjio moguće nanošenje nenadoknadive štete.

Novina je i pravo tužioca da uloži prigovor protiv rešenja o odbacivanju tužbe.

Utvrđivanje činjenica na USMENOJ JAVNOJ RASPRAVI - je pravilo - uz moguće (precizirane) izuzetke, ali i obaveza (u određenim slučajevima) za razliku od Starog zakona u kome je odlučivanje u nejavnoj sednici – bilo pravilo, a po potrebi, sud je mogao da održi usmenu raspravu.

Pitanje troškova upravnog spora je drugačije rešeno. Naime, osim što odredbama jednog člana definiše troškove, drugim propisuje da o njima odlučuje sud (za razliku od Starog zakona, čijim je članom 60. propisano da u upravnom sporu svaka stranka snosi svoje troškove).

Važna novina u Zakonu je - OBAVEZA svih državnih organa (“organa javne vlasti”) da SUDU, na njegov zahtev – DOSTAVE SVE ISPRAVE kojima raspolažu, u roku koji sud odredi. I što je vrlo važno, ova obaveza nema samo dispozitivan karakter, odnosno nije samo propisana obaveza  – već je i predviđena situacija nepoštovanja naloga suda, uključujući i sankcije – novčano kažnjavanje rukovodioca organa.   

I uopšte, u celom Novom Zakonu, stiče se utisak adekvatnijeg regulisanja odgovornosti organa javne vlasti prema nalozima i odlukama suda u upravnom sporu. Ovo je posebno  vidljivo uvođenjem posebnih odredbi o pravnim posledicama aktivnog i pasivnog nepostupanja po presudama suda, kao i novim (posebnim) delom Zakona, pod nazivom – Novčano kažnjavanje.

Dodata je i potpuno nova odredba o pravu na naknadu štete zbog neizvršavanja presude (koja je nezavisna od prava na naknadu štete nastale izvršenjem akta koji se osporava).

Gore su (kratko) iznete samo neke, po nama najizrazitije novine u Novom zakonu i podsetimo da ih ima još (čak i u okviru istih, ili sličnih grupa).

 

Za detalje – videti:

• Objašnjenja i komentari uz novi Zakon o upravnim sporovima
• NOVI Zakon o upravnim sporovima
• STARI Zakon o upravnim sporovima

LJ.M.V.

Objavljeno: 12.03.2010.

Da li imate komentar?

• Obavezna polja su označena zvezdicom *.

Naslov:
Vaš komentar: *
Ime:
Email:

Molimo vas da upišete sigurnosni kod sa slike: