PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST

PREDLOG

Z A K O N

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O
POREZU NA DODATU VREDNOST

Član 1.

U Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05 i 61/07), u članu 4. stav 3. tačka 1) posle reči: „propisa” dodaju se reči: „ili drugog akta”.

U tački 2) reči: „lizingu, u skladu sa zakonom, ili” zamenjuju se rečima: „finansijskom lizingu u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijski lizing, kao i”.

Tačka 4) briše se.

U stavu 4. tačka 1) posle reči: „osnivača” dodaju se zapeta i reč: „vlasnika”.

U stavu 5. posle reči: „srazmerno” dodaju se zapeta i reči: „nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza”.

Posle stava 6. dodaju se novi st. 7. i 8, koji glase:

„Sporednom isporukom dobara iz stava 6. ovog člana ne smatra se prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru novoizgrađenog građevinskog objekta.

Kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, isporuka svakog dobra u imovini koja se prenosi smatra se posebnim prometom.”

Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 9. i 10.

Član 2.

U članu 5. stav 3. tačka 2) posle reči: „propisa” dodaju se reči: „ili drugog akta”.

U stavu 4. tačka 1) posle reči: „osnivača” dodaju se zapeta i reč: „vlasnika”.

U tački 2) posle reči: „osnivača” dodaju se zapeta i reč: „vlasnika”.

U stavu 5. posle reči: „srazmerno” dodaju se zapeta i reči: „nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza”.

Posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:

„Kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, svaka usluga koja se pruža prenosom imovine smatra se posebnim prometom”

Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.

Član 3.

U članu 6. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

„2) zamena dobara u garantnom roku;”.

Tačka 2a) briše se.

U stavu 2. posle reči: „prenosioca” dodaju se reči: „u smislu prava i obaveza propisanih ovim zakonom”.

Član 4.

Član 9. menja se i glasi:

„Član 9.

Republika i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom, odnosno aktom organa Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave (u daljem tekstu: Republika, organi i pravna lica), nisu obveznici u smislu ovog zakona ako obavljaju promet dobara i usluga iz delokruga organa, odnosno u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave.

Republika, organi i pravna lica obveznici su za promet dobara i usluga iz stava 1. ovog člana za koji bi izuzimanje od obaveze u smislu stava 1. ovog člana moglo da dovede do narušavanja konkurencije, kao i za promet dobara i usluga izvan delokruga organa, odnosno van obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave, a koji su oporezivi u skladu sa ovim zakonom.”

Član 5.

U članu 12. stav 3. tačka 4) podtačka (8) posle reči: „informacija” dodaju se zapeta i reči: „kao i davanja informacija telefonom ili na drugi način”.

Posle podtačke (9) dodaju se podtač. (9a) i (9b), koje glase:

„(9a) kliničkog ispitivanja lekova i medicinskih sredstava;

(9b) odobravanja pristupa mreži prirodnog gasa i mreži za prenos električne energije;”.

Član 6.

U članu 14. stav 1. tačka 4) tačka i zapeta na kraju zamenjuju se tačkom.

Tačka 5) briše se.

Član 7.

Član 15. menja se i glasi:

„Član 15.

Usluga se smatra pruženom danom kada je:

1) završeno pojedinačno pružanje usluge;

2) prestao pravni osnov pružanja usluge - u slučaju pružanja vremenski ograničenih ili neograničenih usluga.

Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, ako se za pružanje usluga izdaju periodični računi, promet usluga smatra se izvršenim poslednjeg dana perioda za koji se izdaje račun.

Delimična usluga smatra se izvršenom u vreme kada je okončano pružanje tog dela usluge.

Delimična usluga iz stava 3. ovog člana postoji ako je za određene delove ekonomski deljive usluge posebno ugovorena naknada.”

Član 8.

Posle člana 15. dodaju se naziv člana i član 15a, koji glase:

„Vreme uvoza dobara

Član 15a

Vreme uvoza dobara nastaje danom kada je dobro uneto u carinsko područje Republike.”

Član 9.

U članu 17. stav 4. reči: „Ako naknada ili deo naknade nije izražen” zamenjuju se rečima: „Ako se naknada ili deo naknade ne ostvaruju”.

Član 10.

U članu 23. stav 2. tačka 14) reči: „(u daljem tekstu: stan)” brišu se.

Član 11.

U članu 24. stav 1. tač. 5) i 6) menjaju se i glase:

„5) unos dobara u slobodnu zonu i promet dobara u slobodnoj zoni, za koje bi obveznik – korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone;

6) prevozne i druge usluge korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa unosom dobara iz tačke 5) ovog stava i promet usluga u slobodnoj zoni, za koje bi obveznik – korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi te usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone;” .

Član 12.

U članu 25. stav 2. posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:

„3a) dobara za koja pri nabavci obveznik nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza;” .

Član 13.

U članu 26. posle tačke 1v) dodaje se tačka 1g), koja glasi:

„1g) po osnovu zamene u garantnom roku;”.

U tački 7) reči: „članom 192. i članom 193. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06)” zamenjuju se rečima: „članom 216. i članom 217. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, broj 18/10)”.

Član 14.

U članu 28. stav 2. tačka 2) menja se i glasi:

„2) dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.”

Posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

„Obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza najkasnije podnošenjem poreske prijave za poslednji poreski period kalendarske godine koja sledi kalendarskoj godini u kojoj je stekao pravo na odbitak prethodnog poreza.”

Član 15.

U članu 29. stav 1. tačka 1) reči: „plovnih objekata” zamenjuju se rečima: „jahti, čamaca”, a posle reči: „vazduhoplova,” dodaju se reči: „objekata za smeštaj tih dobara,”.

Član 16.

U članu 38. stav 2. posle reči: „delatnosti” dodaju se zapeta i reči: „nezavisno od dana registracije za obavljanje delatnosti kada je reč o obvezniku koji se registruje za obavljanje delatnosti,”.

U stavu 4. reč: „svih” briše se, a posle reči: „prijave” dodaju se reči: „koji su značajni za obračunavanje i plaćanje PDV”.

Član 17.

U članu 39. stav 1. posle reči: „plaćanja PDV,” dodaju se reči: „kao i drugih obveznika koji u prethodnih 12 meseci nisu ostvarili ukupan promet veći od 4.000.000 dinara,”.

Član 18.

U članu 42. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„U slučaju pružanja vremenski ograničenih ili neograničenih usluga čije je trajanje duže od godinu dana, obavezno se izdaje periodični račun, s tim što period za koji se izdaje taj račun ne može biti duži od godinu dana.”

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, reči: „stava 1.” zamenjuju se rečima: „st. 1. i 2.”.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 19.

U članu 56a stav 2. tačka 2) posle reči: „prodavcu” dodaju se reči: „uplatom na tekući račun prodavca”.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Izuzetno od stava 2. tačka 2) ovog člana, kod kupovine stana pod neprofitnim uslovima od jedinice lokalne samouprave ili neprofitne stambene organizacije osnovane od strane jedinice lokalne samouprave za realizaciju aktivnosti uređenih propisima iz oblasti socijalnog stanovanja, refundacija PDV iz stava 1. ovog člana može da se ostvari pod uslovom da je na ime ugovorene cene stana sa PDV isplaćen iznos koji nije manji od iznosa PDV obračunatog za prvi prenos prava raspolaganja na stanu, na tekući račun prodavca.”

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, posle reči: „tačka 1) ovog člana” dodaju se zapeta i reči: „a za vlasnički udeo na stanu do površine srazmerne vlasničkom udelu u odnosu na površinu do 40 m², odnosno do 15 m²”.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: „stavom 3.” zamenjuju se rečima: „stavom 4.”, a reči: „stava 3.” zamenjuju se rečima: „stava 4.”.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, reči: „stava 3.” zamenjuju se rečima: „stava 4.”.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, posle reči: „postupku” dodaju se reči: „kontrole ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na refundaciju PDV koji moraju da budu ispunjeni na dan overe ugovora o kupoprodaji stana, osim uslova iz stava 2. tačka 2), odnosno stava 3. ovog člana koji mora da bude ispunjen na dan podnošenja zahteva za refundaciju PDV”.

Dosadašnji stav 8. postaje stav 9.

Član 20.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.

II.RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno problem koji navedeni zakon treba da reši, je davanje poreske olakšice za kupovinu prvog stana licima koja nemaju rešeno stambeno pitanje, a koja kupuju stan pod neprofitnim uslovima plaćajući kupoprodajnu cenu stana na rate, u okviru sistema socijalnog stanovanja. Naime, prema postojećem zakonskom rešenju, jedan od uslova za ostvarivanje prava na refundaciju poreza na dodatu vrednost (u daljem tekstu:PDV) kod kupovine prvog stana je, da je kupac prvog stana isplatio ugovorenu cenu stana sa PDV u potpunosti. S obzirom da je u Republici Srbiji i dalje prisutan problem rešavanja stambenog pitanja građana, a koji se postepeno rešava kroz sistem socijalnog stanovanja obezbeđivanjem podrške države licima koja iz socijalnih, ekonomskih ili drugih razloga ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima, predloženo je da se kupcima prvih stanova koji kupuju stanove pod neprofitnim uslovima od jedinica lokalne samouprave ili neprofitnih stambenih organizacija osnovanih od strane jedinica lokalne samouprave za realizaciju aktivnosti uređenih propisima iz oblasti socijalnog stanovanja, omogući ostvarivanje prava na refundaciju PDV pod uslovom da su isplatili ugovorenu cenu stana sa PDV u iznosu koji nije manji od iznosa PDV obračunatog za prvi prenos prava raspolaganja na stanu.

Razlog za donošenje ovog zakona je i potreba stvaranja još povoljnijih uslova za unapređenje rada slobodnih zona, a sve u cilju povećanja proizvodnje, izvoza i deviznog priliva, kao i otvaranja novih radnih mesta. S tim u vezi, predloženo je da se propiše poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i usluga koji se vrši u slobodnoj zoni, za koji bi obveznik PDV – korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra ili usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone.

U cilju eliminisanja mogućnosti narušavanja tržišnih principa, a pre svega principa konkurencije, kao i uspostavljanja sistema oporezivanja prema kojem ne dolazi do prekida u ostvarivanju prava na odbitak prethodnog poreza u slučaju nabavke dobara ili usluga od republičkih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave koji, prema sadašnjem zakonskom rešenju, između ostalog, nisu obveznici PDV za promet dobara i usluga koji vrše u okviru svojih nadležnosti, predloženo je da se i ova lica smatraju obveznicima PDV u slučaju kada vrše promet dobara i usluga iz svoje nadležnosti, a koji može da dovede do narušavanja konkurencije.

Takođe, predlaže se dalje usaglašavanje ovog zakona sa standardima Evropske unije (npr. da republički organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave budu obveznici PDV za promet dobara i usluga koji vrše u okviru svojih nadležnosti, a koji može da dovede do narušavanja konkurencije, da se usluga odobravanja pristupa mreži prirodnog gasa i električnoj mreži, kliničkog ispitivanja lekova i medicinskih sredstava i usluga davanja informacija telefonom ili na drugi način, smatra mesto primaoca usluga itd).

U cilju postizanja što veće doslednosti u primeni Zakona o porezu na dodatu vrednost, sa što manje tumačenja, predlažu se preciziranja pojedinih zakonskih rešenja, kao i pravno-tehnička usaglašavanja ovog zakona.

Nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koje ovaj opšti akt treba da postigne ostvare i bez njegovog donošenja,imajući u vidu da je reč o izmenama i dopunama zakona kojim se uređuje oporezivanje potrošnje porezom na dodatu vrednost, koji se, saglasno odredbi člana 15. stav 1. tačka 1) Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10 i 101/10), uvodi zakonom, pa se iz tog razloga i izmene i dopune ovog zakona mogu se vršiti samo zakonom.

Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.

Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

III.OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz član 1.

Predlaže se preciziranje predmeta oporezivanja PDV u smislu da se prometom dobara koji se vrši uz naknadu smatra i prenos prava raspolaganja na dobrima na osnovu i drugog akta, a ne samo propisa, državnog organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, da se prometom dobara smatra svaka predaja dobara po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, da se sporednom isporukom dobara ne smatra prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonimski deljivoj celini u okviru tog objekta, kao i da se kod prenosa celokupne ili dela imovine isporuka svakog dobra u imovini koja se prenosi smatra posebnim prometom.

Uz član 2.

Predlaže se preciziranje predmeta oporezivanja PDV u smislu da se prometom usluga koji se vrši uz naknadu smatra i pružanje usluga na osnovu i drugog akta, a ne samo propisa, državnog organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i da se kod prenosa celokupne ili dela imovine svaka usluga koja se pruža prenosom imovine smatra posebnim prometom.

Uz član 3.

Predlaže se tehničko usaglašavanje odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost tako što se briše odredba kojom je pripisano da se prometom dobara ne smatra promet putničkih automobila, motocikala, plovnih objekata i vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza, s obzirom da se istovremeno predlaže propisivanje poreskog oslobođenja bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet ovih i drugih dobara za koja obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza pri nabavci.

Uz član 4.

Predlaže se da republički organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave budu obveznici PDV za promet dobara i usluga koji vrše u okviru svojih nadležnosti(osim poslova državne uprave, odnosno poverenih poslova), a koji može da dovede do narušavanja konkurencije.

Uz član 5.

Predlaže se da se mestom prometa usluga odobravanja pristupa mreži prirodnog gasa i mreži za prenos električne energije, kliničkog ispitivanja lekova i medicinskih sredstava i usluga davanja informacija telefonom ili na drugi način, smatra mesto primaoca usluga.

Uz član 6.

Predlaže se tehničko usaglašavanje odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost tako što se briše odredba kojom je propisano da promet dobara nastaje danom kada je dobro uneto u carinsko područje Republike, s obzirom da se istovremeno, dodavanjem podnaslova „Vreme uvoza dobara” i nove zakonske odredbe (član 15a), predlaže propisivanje da vreme uvoza dobara nastaje danom kada je dobro uneto u carinsko područje Republike.

Uz član 7.

Predlaže se preciznije uređivanje vremena prometa usluga, kao i tehničko usaglašavanje odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost tako što se briše odredba kojom je propisano u kojim se slučajevima izdaje periodični račun, s obzirom da se istovremeno, u delu koji se odnosi na izdavanje računa, predlaže propisivanje ove obaveze.

Uz član 8.

Predlaže se tehničko usaglašavanje odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost dodavanjem podnaslova „Vreme uvoza dobara” i nove zakonske odredbe kojom se uređuje da vreme uvoza dobara nastaje danom kada je dobro uneto u carinsko područje Republike.

Uz član 9.

Predlaže se preciziranje poreske osnovice u slučaju kada naknada za promet dobara ili usluga nije u novcu.

Uz član 10.

Predlaže se, da se stambeni objekti, ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, kao i vlasnički udeli na tim dobrima, ne opredeljuju jednom rečju.

Uz član 11.

Predlaže se propisivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i usluga koji se vrši u slobodnoj zoni, za koji bi obveznik – korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra i usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone.

Uz član 12.

Predlaže se propisivanje poreskog oslobođenja bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet dobara za koja pri nabavci obveznik nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza.

Uz član 13.

Predlaže se propisivanje poreskog oslobođenja za dobra koja se uvoze po osnovu zamene u garantnom roku, kao i tehničko usaglašavanje sa carinskim propisima.

Uz član 14.

Predlaže se preciziranje odredbe koja se odnosi na dokumentaciju koju mora da poseduje obveznik PDV da bi mogao da ostvari pravo na odbitak PDV plaćenog pri uvozu dobara, kao i rok u kojem obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza.

Uz član 15.

Predlaže se propisivanje prava obvezniku PDV da odbije prethodni porez po osnovu nabavke plovnih objekata koji mu služe za obavljanje delatnosti u okviru koje vrši promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, osim po osnovu nabavke jahti i čamaca, kao i da obveznik PDV koji nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke putničkih automobila, jahti, čamaca i vazduhoplova nema pravo na odbitak prethodnog poreza ni po osnovu nabavke objekata za smeštaj tih dobara.

Uz član 16.

Predlaže se preciziranje odredbe koja se odnosi na podnošenje evidencione prijave lica koje otpočinje da obavlja delatnost.

Predlaže se, da se obaveza obaveštavanja nadležnog poreskog organa o izmenama podataka iz evidencione prijave odnosi samo na podatke koji su značajni za obračunavanje i plaćanje.

Uz član 17.

Predlaže se propisivanje mogućnosti brisanja iz evidencije za PDV na zahtev obveznika koji u prethodnih 12 meseci nije ostvario ukupan promet veći od 4.000.000 dinara.

Uz član 18.

Predlaže se tehničko usaglašavanje teksta za koje je dato objašnjenje uz član 7.

Uz član 19.

Predlaže se propisivanje prava na refundaciju PDV licima koja nemaju rešeno stambeno pitanje, a koja kupuju stan pod neprofitnim uslovima plaćajući kupoprodajnu cenu stana na rate, u okviru sistema socijalnog stanovanja, pod uslovom da su platili ugovorenu cena stana sa PDV u iznosu koji nije manji od iznosa PDV obračunatog za prvi prenos prava raspolaganja na stanu.

Takođe, predlažu se određene korekcije zakonskih odredaba u smislu opredeljivanja obima ostvarivanja prava na refundaciju PDV u slučaju kupovine vlasničkog udela na stanu, ispunjenosti uslova za refundaciju PDV koji se odnosi na isplatu kupoprodajne cena stana sa PDV i kontrole ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na refundaciju PDV od strane nadležnog poreskog organa.

Uz član 20.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 52/10 i 13/11), imajući u vidu da je neophodno obezbediti nesmetan rad organa i organizacija čije se funkcionisanje finansira iz budžeta Republike Srbije, kao i dalje usaglašavanje ovog zakona sa propisima Evropske unije.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Očekuje se da će efekat predloženih rešenja u budžetu Republike Srbije biti neutralan.

1.      Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu

Ovaj zakon će uticati na:

1) republičke organe, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave koji vrše promet dobara i usluga koji je isti kao i promet koji vrše privredni subjekti, s obzirom da će moći da ostvare pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke dobara i usluga koji koriste za taj promet;

2) privredne subjekte:

- koji vrše promet dobara i usluga koji je isti kao i promet koji vrše republički organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, s obzirom da će predložena rešenja suzbiti mogućnost narušavanja konkurencije;

- koji posluju u slobodnim zonama, s obzirom da će nabavljati dobra i usluge u slobodnim zonama bez poreskog opterećenja;

3) građane – kupce prvih stanova koji stanove kupuju pod neprofitnim uslovima plaćajući ugovorenu cenu stana sa PDV na rate, s obzirom da će moći da ostvare refundaciju PDV pod uslovom da su platili ugovorenu cena stana sa PDV u iznosu koji nije manji od iznosa PDV obračunatog za prvi prenos prava raspolaganja na stanu.

2.      Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)

Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi.

3.      Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

Odgovor na ovo pitanje sadržan je u tački 2. Analize efekata zakona.

4.      Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Predlogom zakona se omogućava stvaranje dodatnih pogodnosti u vezi sa poslovanjem privrednih subjekata u slobodnim zonama.

Takođe, ovim zakonom se utiče na tržišnu konkurenciju propisivanjem da su republički organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave obveznici PDV za promet dobara i usluga koji vrše u okviru svojih nadležnosti (osim poslova državne uprave, odnosno poverenih poslova), a koji može da dovede do narušavanja konkurencije.

5.      Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu

Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da iznesu svoje stavove.

6.      Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava

Ministarstvo finansija nadležno je za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja u vezi njegove primene.

Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.

 

Pogledajte kompletan spisak >>