PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

PREDLOG

Z A K O N

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O
JAVNIM NABAVKAMA

Član 1.

U Zakonu o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, broj 116/08), u članu 1. posle reči: „Uprave za javne nabavke” dodaju se reči: „obrazuje Uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki i određuju poslovi koje ona obavlja”, a posle reči: „ i javnog interesa u postupcima javnih nabavki” dodaju se reči: „i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom”.

Član 2.

U članu 2. tačka 11) menja se i glasi:

„11) neuobičajeno niska cena je cena iz ponude koja dovodi u sumnju mogućnost isporuke dobara, izvođenja radova ili pružanja usluga koji su predmet javne nabavke;

Posle tačke 23) dodaje se nova tačka 23a), koja glasi:

„23a) okvirni sporazum je sporazum između jednog ili više naručilaca i jednog ili više ponuđača, kojim se utvrđuju uslovi u pogledu cene, a po potrebi i u pogledu količine i drugih elemenata ugovora, pod kojima se u periodu koji ne može biti duži od četiri godine zaključuju ugovori sa istim predmetom nabavke;”

U tački 26) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.

Posle tačke 26) dodaje se tačka 27), koja glasi:

„27) Jedinstveni rečnik javne nabavke (Common procurement vocabulari) je sistem klasifikacije kojim se, prema oznakama i nazivima određuju dobra, usluge i radovi koji su predmet javne nabavke.”

Član 3.

U članu 7. stav 1. tačka 9) briše se.

Tačka 14. briše se.

Član 4.

U članu 15. stav 2. menja se i glasi:

„Konkursnu dokumentaciju za javne nabavke dobara čija je procenjena vrednost veća od 300.000.000,00 dinara, za javne nabavke usluga čija je procenjena vrednost veća od 150.000.000,00 dinara, odnosno za javne nabavke radova čija je procenjena vrednost veća od 500.000.000,00 dinara, naručilac priprema i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.”

Član 5.

Član 22. menja se i glasi:

„Restriktivni postupak je postupak u kojem u prvoj fazi naručilac priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava na osnovu prethodno određenih uslova, a u drugoj fazi poziva sve podnosioce prijava kojima je priznao kvalifikaciju (kandidati) da podnesu ponudu.

Naručilac može sprovoditi restriktivni postupak kada javnu nabavku nije moguće unapred planirati sa stanovišta obima i vremena, a predmet te nabavke su povremene usluge ili potrošna dobra, odnosno povremene popravke ili radovi na održavanju, koji se pružaju, isporučuju ili izvode, ne prema posebnim zahtevima naručioca, već u skladu sa tržišnim uslovima.

Naručilac priznaje kvalifikaciju podnosiocu prijave za koga utvrdi da ispunjava uslove iz člana 44. ovog zakona na osnovu dokaza koje podnosilac prijave dostavlja uz prijavu u skladu sa članom 45. ovog zakona.

Naručilac, u roku određenom u javnom pozivu, donosi obrazloženu odluku o priznavanju kvalifikacije koja sadrži listu od najmanje tri kandidata i period za koji se priznaje kvalifikacija koji ne može biti duži od tri godine, a u obrazloženju odluke obavezno navodi i razloge za odbijanje ostalih prijava.

Odluku iz stava 4. ovog člana naručilac dostavlja svim podnosiocima prijava u roku od tri dana od dana njenog donošenja.

Tokom važenja liste kandidata, naručilac je dužan da je ažurira na svakih šest meseci, od dana donošenja odluke o priznavanju kvalifikacije, odnosno od dana donošenja odluke o ažuriranju liste.

Odluke iz stava 6. ovog člana objavljuju se na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana donošenja.

Ukoliko se druga faza restriktivnog postupka sprovodi u vreme važenja liste, izbor najpovoljnije ponude vrši se među ponuđačima sa liste.

Naručilac može, u toku trajanja liste kandidata, da zahteva od kandidata dostavljanje dokaza, radi provere ispunjenosti uslova za kvalifikaciju.

Naručilac je dužan da isključi kandidata sa liste kandidata, ako:

1)    prestane da ispunjava uslove za priznavanje kvalifikacije, utvrđene konkursnom dokumentacijom;

2)    odbije da zaključi ugovor;

3)    ne ispunjava obaveze po zaključenom ugovoru;

4)    stekne negativnu referencu u toku važenja liste kandidata;

5)    ne dostavi dokaze radi provere ispunjenosti uslova za kvalifikaciju.”

Član 6.

U članu 23. stav 1. menja se i glasi:

„Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva:

1)    ako u otvorenom postupku i u drugoj fazi restriktivnog postupka nije dobio nijednu ponudu, odnosno u prvoj fazi restriktivnog postupka nijednu prijavu, ili su sve ponude neodgovarajuće, pod uslovom da se prvobitno određen predmet javne nabavke i uslovi za učešće u postupku, tehničke specifikacije i kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude ne menjaju;

2)    u slučaju javne nabavke dobara, odnosno radova isključivo za potrebe istraživanja, razvoja ili eksperimenta, a ne u komercijalne svrhe, niti da bi se nadoknađivali troškovi istraživanja i razvoja;

3)    u izuzetnim slučajevima kada zbog prirode radova, dobara ili usluga, kao i rizika vezanih za njih, nije moguće unapred proceniti vrednost javne nabavke;

4)    ako zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak.”

Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

„Na sprovođenje pregovaračkog postupka iz stava 1. tačka 4) ovog člana ne primenjuju se odredbe člana 82. stav 5. i člana 108. ovog zakona.”

Član 7.

Član 24. menja se i glasi:

„Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva:

1)    ako u otvorenom postupku i u drugoj fazi restriktivnog postupka dobije sve neispravne i/ili neprihvatljive ponude pod uslovom da se prvobitno određeni uslovi za učešće u postupku, tehničke specifikacije i kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude ne menjaju;

2)    ako zbog tehničkih, odnosno umetničkih razloga predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava, nabavku može ispuniti samo određeni ponuđač;

3)    kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljača namenjenih za delimičnu zamenu proizvoda, materijala ili instalacija ili proširenje obima postojećih proizvoda, materijala ili instalacija, koja bi zbog promene dobavljača obavezivala naručioca da nabavlja materijal koji ima drukčije tehničke karakteristike, što bi prouzrokovalo nesrazmerno velike tehničke teškoće u poslovanju i održavanju, pri čemu ukupna vrednost svih dodatnih isporuka dobara ne može da bude veća od 25% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora;

4)    u slučaju dodatnih usluga ili radova koji nisu bili uključeni u prvobitni projekat ili u prvu javnu nabavku, a koji su zbog nepredvidljivih okolnosti postali neophodni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, pod uslovom da se ugovor zaključi sa prvobitnim pružaocem usluga, odnosno izvođačem radova i da ukupna vrednost svih dodatnih usluga ili radova, uključujući i viškove radova, nije veća od 25% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora, kao i da:

(a)   se takve dodatne usluge ili radovi ne mogu razdvojiti, u tehničkom ili ekonomskom pogledu, od prve javne nabavke, a da se pri tome ne prouzrokuju nesrazmerno velike tehničke teškoće ili nesrazmerno veliki troškovi za naručioca ili

(b)   su takve usluge ili radovi, koje bi naručilac mogao nabaviti odvojeno od izvršenja prvobitnog ugovora, neophodne za dalje faze pružanja usluga odnosno izvršenje radova;

5)    u slučaju javne nabavke dobara ponuđenih i kupljenih na robnim berzama;

6)    u slučaju nabavki dobara pod posebno povoljnim uslovima od ponuđača koji je u likvidaciji, uz saglasnost ostalih poverilaca, u skladu sa propisima kojima se uređuje likvidacija privrednih društava;

7)    u slučaju nabavki usluga koje su deo nastavka konkursa za nacrte organizovanog u skladu sa ovim zakonom, ako je ugovor zaključen sa nagrađenim učesnikom odnosno nagrađenim učesnicima na konkursu i ako naručilac u pregovarački postupak uključi svakog od njih;

8)    u slučaju nabavki usluga i dobara od preduzeća za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica, ako su nabavke neposredno povezane sa delatnošću osposobljavanja, profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja tih lica, pri čemu svi učesnici u zajedničkoj ponudi i svi podizvođači moraju da budu iz navedene grupacije preduzeća, a kvalitet, cena i rokovi za isporuku dobara i pružanje usluga moraju da odgovaraju zahtevima naručioca.

Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji odredi elemente ugovora o kojima će se pregovarati i način pregovaranja, kao i da vodi zapisnik o pregovaranju.

Naručilac je dužan da u pregovaračkom postupku obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene i da sa dužnom pažnjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke.

Naručilac je dužan da u roku od tri dana od dana donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude u slučajevima iz stava 1. ovog člana objavi na način propisan članom 69. ovog zakona, obaveštenje o izboru najpovoljnije ponude koje sadrži podatke o predmetu nabavke, o izabranoj ponudi i o osnovu za sprovođenje pregovaračkog postupka.”

Član 8.

Posle člana 26. dodaju se naziv i član 26a, koji glase:

„Način zaključivanja ugovora na osnovu okvirnog sporazuma

Član 26a

Okvirni sporazum se zaključuje sa izabranim ponuđačem ili ponuđačima, nakon sprovedenog otvorenog, restriktivnog ili pregovaračkog postupka sa objavljivanjem javnog poziva, koji se sprovode radi zaključivanja okvirnog sporazuma. Sporazum se zaključuje na period koji ne može biti duži od četiri godine od dana njegovog zaključenja.

Ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim ponuđačem, nabavka će se izvršiti u skladu sa uslovima iz tog sporazuma, a naručilac može u pisanoj formi da obavi konsultacije sa ponuđačem i da po potrebi zatraži da ponuđač podnese novu ponudu.

Ako je okvirni sporazum zaključen sa najmanje tri ponuđača, ugovor će se zaključiti:

1)    na osnovu uslova određenih u tom sporazumu, ako sadržina sporazuma to omogućava, odnosno ako su određeni svi uslovi ili

2)    na osnovu novih ponuda ponuđača zasnovanih na uslovima iz sporazuma ili na bliže definisanim uslovima iz sporazuma ili na osnovu drugih uslova koji proizlaze iz odredaba sporazuma, tako što se naručilac sa svakim ponuđačem konsultuje, u pisanoj formi, o svakoj nabavci koju treba izvršiti. Naručilac svakog ponuđača poziva, u pisanoj formi, da u roku koji je određen u pozivu za podnošenje ponuda dostavi svoju ponudu.

Ako je predmet okvirnog sporazuma oblikovan u više celina (partija), naručilac nije dužan da poziv za podnošenje ponude za partiju za koju ponuđač nije strana u sporazumu dostavi tom ponuđaču.

Naručilac obaveštava organizaciju nadležnu da rešava prava i obaveze učesnika na tržištu o zaključenom okvirnom sporazumu u roku od tri dana od dana njegovog zaključenja.

Obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu objavljuje se na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana njegovog zaključenja.”

Član 9.

U članu 27. stav 5. reč: „starešina” zamenjuje se rečju: „rukovodilac”.

Posle stava 6. dodaju se st. 7, 8. i 9, koji glase:

„Ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje formu i obavezne elemente plana javnih nabavki.

Naručilac je dužan da plan nabavki u delu koji se odnosi na javne nabavke objavi na Portalu javnih nabavki, osim podataka o procenjenoj vrednosti najkasnije u roku od pet dana od dana njegovog donošenja, odnosno usvajanja.

Ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje jedinstvenu metodologiju za izradu programa iz stava 4. ovog člana.”

Član 10.

U članu 28. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„U slučaju primene pregovaračkog postupka iz člana 24. ovog zakona, odluka sadrži i osnovne podatke o licima koja će biti pozvana da učestvuju u postupku.”

Dosadašnji st. 3.-5. postaju st. 4.- 6.

Član 11.

U članu 30. stav 3. posle tačke 3) dodaje se nova tačka 3a), koja glasi:

„3a) obrazac izjave o ispunjenosti uslova iz člana 44. ovog zakona;”.

Tačka 5) menja se i glasi:

„5)   model ugovora, odnosno model okvirnog sporazuma, osim u pregovaračkom postupku;”.

U tački 7) posle reči: „planove” dodaju se reči: „za predmet javne nabavke”.

U stavu 4. reči: „iz tačke 6) stava 3. ovog člana zakona” zamenjuju se rečima: „iz stava 3. tačka 6) ovog člana”, a reči: „iz tačke 7) stava 3. ovog člana zakona” zamenjuju se rečima: „iz stava 3. tačka 7) ovog člana”.

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

„U slučaju nabavke kredita kao finansijske usluge konkursna dokumentacija sadrži i kreditni zahtev naručioca.”

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči: „iz stava 3. tačka 5) ovog člana” zamenjuju se rečima: „iz stava 5. ovog člana”.

Dosadašnji st. 6. - 11. postaju st. 7. - 12.

Član 12.

Posle člana 30. dodaju se naziv i član 30a, koji glase:

„Jedinstveni rečnik javne nabavke

Član 30a

Naručilac je dužan da se prilikom opisa predmeta nabavke u pozivu za podnošenje ponude i konkursnoj dokumentaciji služi oznakama i nazivima iz Jedinstvenog rečnika javne nabavke.

Vlada utvrđuje Jedinstveni rečnik javnih nabavki iz stava 1. ovog člana.”

Član 13.

U članu 31. stav 1. menja se i glasi:

„Naručilac objavljuje javni poziv i konkursnu dokumentaciju na Portalu javnih nabavki.”

Posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:

„Zainteresovana lica mogu od dana objavljivanja javnog poziva i konkursne dokumentacije iz stava 1. ovog člana, izvršiti neposredan uvid u konkursnu dokumentaciju ili preuzeti konkursnu dokumentaciju sa Portala javnih nabavki, a mogu da podnesu zahtev naručiocu za dostavljanje konkursne dokumentacije, koji je dužan da u roku od dva dana od dana prijema zahteva za dostavljanje konkursne dokumentacije, konkursnu dokumentaciju dostavi poštom, telefaksom ili putem elektronske pošte.”

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reči: „preuzimanje ili” brišu se.

Član 14.

U članu 32. stav 1. posle reči: „primila konkursnu dokumentaciju” dodaju se reči: „i da ih objavi na Portalu javnih nabavki.”

U stavu 2. posle reči: „lice” dodaju se reči: „iz stava 1. ovog člana”, a reči: „tražiti od naručioca dodatne informacije ili pojašnjenja” zamenjuju se rečima: „podneti zahtev naručiocu za dodatnim informacijama ili pojašnjenjima”.

Stav 3. menja se i glasi:

„Naručilac je dužan da zainteresovanom licu u roku od tri dana oddana prijema zahteva iz stava 2. ovog člana poštom, telefaksom ili putem elektronske pošte pošalje odgovor, da istovremeno tu informaciju dostavi svim drugim licima koja su primila konkursnu dokumentaciju i da je objavi na Portalu javnih nabavki.”

Član 15.

U nazivu iznad člana 36. posle reči: „po partijama” dodaju se reči: „i javne nabavke na osnovu okvirnog sporazuma”.

U članu 36. posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

„Vrednost okvirnih sporazuma je najveća procenjena vrednost bez poreza na dodatu vrednost svih predviđenih ugovora za ukupno trajanje okvirnog sporazuma.”

Član 16.

U članu 42. stav 3. menja se i glasi:

„Standard iz stava 1. ovog člana može da bude:

1. evropski standard, kao standard koji su usvojile evropske organizacije za standardizaciju i koji je dostupan javnosti;

2. srpski standard, kao standard koji je donela organizacija za standardizaciju Republike Srbije i koji je dostupan javnosti;

3. međunarodni standard, kao standard koji je donela međunarodna organizacija (međunarodno telo) za standardizaciju i koji je dostupan javnosti;

4. drugi standardi, kao standardi koji mogu biti prihvaćeni po različitim osnovima.”

Član 17.

U članu 44. stav 2. tačka 2) briše se.

U stavu 4. posle reči: „finansijske usluge kredita” dodaju se reči: „ili osiguranja”, a posle reči: „poslovna banka” dodaju se reči: „ili osiguravajuće društvo”.

U stavu 8. reč: „zaštiti”zamenjuje se rečju: „bezbednosti”.

U stavu 9. reč: „zaštiti”zamenjuje se rečju: „bezbednosti”.

Član 18.

Član 45. menja se i glasi:

„Ponuđači uz ponudu dostavljaju izjavu o ispunjenosti uslova iz člana 44. ovog zakona, datu pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću.

Ponuđač čija ponuda je ocenjena kao najpovoljnija je dužan da u primerenom roku koji odredi naručilac, koji ne može biti duži od pet radnih dana od dana prijema pismenog poziva naručioca, dostavi original ili overenu kopiju dokaza o ispunjenosti uslova iz člana 44. stav 2. ovog zakona, i to:

1)      izvod iz registra nadležnog organa;

2)    potvrdu nadležnog organa kojom dokazuje da mu nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti;

3)    potvrdu nadležnog poreskog organa ili potvrde nadležnog organa da se ponuđač nalazi u postupku privatizacije;

4)    važeću dozvole za obavljanje odgovarajuće delatnosti, izdate od strane nadležnog organa ako je takva dozvola predviđena posebnim propisom.

Ispunjenost uslova iz člana 44. stav 2. tačka 6) ovog zakona, koji se odnosi na finansijski kapacitet, ponuđač dokazuje dostavljanjem sledećih dokaza uz ponudu:

(a)   bilansa stanja sa mišljenjem ovlašćenog revizora;

(b)   izvoda iz bilansa stanja;

(v)   iskaza o ponuđačevim ukupnim prihodima od prodaje i prihodima od proizvoda, radova ili usluga, na koje se ugovor o javnoj nabavci odnosi, najduže za prethodne tri obračunske godine;

(g)   mišljenja ili iskaza banaka ili drugih specijalizovanih institucija odnosno dokaza koji su navedeni u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji.

Naručilac je dužan da u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji navede koji je dokaz iz stava 3. ovog člana izabrao i koje druge dokaze koji dokazuju finansijski kapacitet ponuđač treba da priloži.

Ispunjenost uslova iz člana 44. stav 2. tačka 6) ovog zakona, koji se odnosi na poslovni kapacitet, ponuđač dokazuje dostavljanjem spiska najvažnijih isporučenih dobara, izvedenih radova ili pruženih usluga za period od najduže prethodnih pet godina za radove, odnosno tri godine za dobra i usluge, sa iznosima, datumima i listama kupaca, odnosno naručilaca. Ako su kupci odnosno naručioci, subjekti koji se u smislu ovog zakona smatraju naručiocem, dokaz mora biti u obliku potvrde, izdate ili potpisane od strane nadležnog organa, a ako su kupci, odnosno naručioci ostala pravna lica odnosno preduzetnici, potvrdu izdaje ili potpisuje taj kupac odnosno taj naručilac.

Ispunjenost uslova iz člana 44. stav 2. tačka 7) ovog zakona, koji se odnosi na dovoljan tehnički kapacitet, ponuđač dokazuje dostavljanjem sledećih dokaza uz ponudu:

(a)   opisa ponuđačeve tehničke opremljenosti i aparature ili

(b)   mera za obezbeđivanje kvaliteta i kapaciteta za istraživanje i razvoj.

Ispunjenost uslova iz člana 44. stav 2. tačka 7) ovog zakona, koji se odnosi na dovoljan kadrovski kapacitet, ponuđač dokazuje dostavljanjem izjave o ključnom tehničkom osoblju i drugim ekspertima koji rade za ponuđača, koji će biti odgovorni za izvršenje ugovora, kao i o licima odgovornim za kontrolu kvaliteta.

Dodatne uslove iz člana 44. stav 5. ovog zakona ponuđač dokazuje dostavljanjem uz ponudu jednog ili više dokaza primerenih predmetu ugovora, količini i nameni, kao što je:

(a)   uzorak, opis ili fotografija proizvoda i opisa radova ili usluga koje će ponuđač izvesti odnosno pružiti. U slučaju sumnje, naručilac može da zahteva dokaz o autentičnosti uzoraka, opisa ili fotografija;

(b)   deklaracija o usaglašenosti, sertifikat, akreditacija i drugi rezultati ocenjivanja usaglašenosti prema standardima i srodnim dokumentima za ocenjivanje usaglašenosti ili bilo koje drugo odgovarajuće sredstvo kojim ponuđač dokazuje usaglašenost ponude sa tehničkom specifikacijom ili standardima traženim u konkursnoj dokumentaciji.

Naručilac je dužan da poziv iz stava 2. ovog člana uputi pre donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude ponuđaču čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija.

Ukoliko ponuđač čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija ne dostavi original ili overenu kopiju dokaza o ispunjenosti uslova iz člana 44. stav 2. ovog zakona, u roku iz stava 2. ovog člana, naručilac će njegovu ponudu odbiti kao neispravnu i naplatiti sredstvo finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude.

Ako ponuđač čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija, ne dostavi dokaze iz stava 10. ovog člana, naručilac poziva sledećeg najpovoljnijeg ponuđača sa rang liste.

Dokaz iz stava 2. tačka 2) ovog člana mora biti izdat posle dana objavljivanja javnog poziva, odnosno dana kada je poslat poziv za podnošenje ponuda.

Dokaz iz stava 2. tačka 3) ovog člana može biti izdat i pre objavljivanja javnog poziva ako od dana njegovog izdavanja do dana objavljivanja javnog poziva, odnosno do dana slanja poziva za dostavljanje ponuda nije proteklo više od šest meseci.

Ako ponuđač ima sedište u stranoj državi, naručilac može da proveri da li su dokumenti kojima ponuđač dokazuje ispunjenost traženih uslova izdati od strane nadležnih organa te države.

Ponuđač je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene u bilo kojem od podataka iz ovog člana, o toj promeni pismeno obavesti naručioca i da je dokumentuje na propisani način.”

Član 19.

Naziv iznad člana 47. i član 47. menjaju se i glase:

„Negativne reference i lista lica sa
negativnim referencama

Naručilac koji poseduje dokaze koji potvrđuju da ponuđač nije ispunjavao svoje obaveze u postupcima javnih nabavki, odnosno po ranije zaključenim ugovorima o javnim nabavkama, dužan je da u što kraćem roku te dokaze dostavi ministarstvu nadležnom za poslove finansija.

Dokazom iz stava 1. ovog člana smatra se:

1)      pravnosnažna sudska presuda;

2)      isprava o realizovanom sredstvu obezbeđenja ispunjenja ugovornih obaveza;

3)      izveštaj nadzornog organa o izvedenim radovima;

4)      izjava o raskidu ugovora zbog neispunjenja obaveza data na način i pod uslovima predviđenim zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi;

5)    odluka o odbijanju ponude zbog neispunjavanja uslova u skladu sa izjavom datom pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću o ispunjenosti uslova iz člana 44. stav 2. ovog zakona;

6)    dokaz o realizovanom sredstvu finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude;

7)      drugi relevantan dokaz.

Relevantnim dokazom iz stava 2. tač. 1) - 4) ovog člana smatra se dokaz koji potvrđuje da ponuđač nije ispunjavao svoje obaveze po ranije zaključenim ugovorima o javnim nabavkama koji su se odnosili na isti predmet nabavke, u periodu od dve godine za radove, odnosno jedne godine za dobra i usluge, do dana objavljivanja javnog poziva.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija za lice za koje je dobilo neki od dokaza iz stava 2. ovog člana i za koje je nakon ispitivanja utvrdilo da su odgovarajući kao dokaz negativne reference, donosi obrazloženo rešenje o ispunjenosti uslova za sticanje negativne reference, nakon što pribavi izjašnjenje ponuđača o toj okolnosti.

Rešenje iz stava 4. ovog člana sadrži i period za koji se utvrđuje negativna referenca, koji ne može biti duži od dve godine.

Uslovi za sticanje negativne reference su da se dokazima iz stava 2. ovog člana potvrđuje da ponuđač u periodu od dve godine više puta nije izvršavao ili je neuredno izvršavao ugovore o javnim nabavkama svojom krivicom, da je najmanje jedanput dao lažnu izjavu o ispunjenosti uslova iz člana 44. ovog zakona ili da je u najmanje dva slučaja izvršena realizacija sredstva finansijskog obezbezbeđenja za ozbiljnost ponude.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi preko ministarstva nadležnog za poslove finansija u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Rešenje doneto po žalbi je konačno.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija vodi listu ponuđača za koje je doneto konačno rešenje iz stava 8. ovog člana (u daljem tekstu: lista lica sa negativnim referencama).

Lista lica sa negativnim referencama objavljuje se na Portalu javnih nabavki.

Naručilac je dužan da odbije ponudu ponuđača sa liste iz stava 9. ovog člana.”

Član 20.

U članu 49. stav 5. reči: „tač. 1) do 5)” zamenjuju se rečima: „tač. 1) - 4)”.

Član 21.

U članu 50. stav 7. reči: „tač. 1) do 5)” zamenjuju se rečima: „tač. 1) - 4)”.

Član 22.

U članu 52. stav 2. posle tačke 7) dodaju se tač. 8) i 9), koje glase:

„8) ekološke prednosti i zaštita životne sredine;

9) energetska efikasnost;”.

Član 23.

Član 57. menja se i glasi:

„Ako je u ponudi iskazana neuobičajeno niska cena za dobra, radove ili usluge, naručilac može odbiti takvu ponudu nakon što je u pisanom obliku zatražio obrazloženje o sastavnim elementima ponude koje smatra bitnim.

Obrazloženje ponuđača koje je dato u roku koji odredi naručilac prilaže se uz izveštaj o stručnoj oceni ponuda.

Obrazloženje iz stava 1. ovoga člana može se odnositi na:

1)    ekonomiku načina gradnje, proizvodnje ili pružanja usluga;

2)    izabrana tehnička rešenja i/ili povoljne uslove dostupne ponuđaču za isporuku dobara, izvršenje radova ili pružanja usluga;

3)    mogućnost isporuke dobara, izvođenja radova ili pružanja usluga, u skladu sa tehničkom specifikacijom predmeta nabavke;

4)    poštovanje propisa o bezbednosti na radu, zapošljavanju i uslovima rada;

5)    okolnost da je ponuđač korisnik državne pomoći u bilo kom obliku.

Naručilac je dužan da po dobijanju obrazloženja iz stava 1. ovog člana proveri merodavne sastavne elemente ponude.

Ako u postupku javne nabavke naručilac utvrdi da je ponuđena cena neuobičajeno niska zbog državne pomoći čiji je korisnik ponuđač, naručilac tu ponudu možeodbiti ukoliko ponuđač, u roku koji odredi naručilacne dokaže da je ta pomoć dodeljena ili korišćena, u skladu sa zakonom kojim se uređuje kontrola državne pomoći.”

Član 24.

U članu 58. stav 9. posle reči: „da zahteva od” dodaje se reč: „izabranog”.

Član 25.

Član 60. menja se i glasi:

„Rok za podnošenje ponuda računa se od dana objavljivanja javnog poziva na Portalu javnih nabavki, odnosno od dana kada je poziv za podnošenje ponuda poslat ponuđačima.”

Član 26.

U članu 63. reči: „kada je javni poziv objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije” zamenjuju se rečima: „objavljivanja javnog poziva”.

Član 27.

U članu 65. stav 1. reči: „kada je javni poziv objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije” zamenjuje se rečima: „objavljivanja javnog poziva”.

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Izuzetno, u slučaju iz člana 23. stav 1. tačka 4) ovog zakona, naručilac određuje primereni rok za dostavljanje ponuda.”

Član 28.

U nazivu iznad člana 66. posle reči: „u restriktivnom postupku”dodaju se reči: „i ponuda radi zaključenja ugovora na osnovu okvirnog sporazuma”.

U članu 66. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Rok za podnošenje ponuda radi zaključenja ugovora na osnovu okvirnog sporazuma ne može biti kraći od 15 dana od dana upućivanja poziva za podnošenje ponuda.”

Član 29.

U članu 68. tačka 1) reči: „kada je javni poziv objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije” zamenjuju se rečima: „objavljivanja javnog poziva”.

U tački 2) posle reči: „pisani poziv” dodaju se reči: „za podnošenje ponude”, a reči: „iz stava 3”zamenjuju se rečima: „iz stava 2”.

Član 30.

Član 69. menja se i glasi:

„Oglasi o javnim nabavkama objavljuju se na Portalu javnih nabavki.

Izuzetno, javni poziv za javne nabavke čija je procenjena vrednost preko 5.000.000,00 dinara za dobra i usluge, odnosno 10.000.000,00 dinara za radove objavljuje se i u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Svi oglasi o javnim nabavkama objavljuju se na srpskom jeziku.

Ukoliko vrednost nabavke prelazi 300.000.000,00 dinara za dobra, 150.000.000,00 dinara za usluge, odnosno 500.000.000,00 dinara za radove, oglasi o javnim nabavkama objavljuju se i na jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.

Informacije o javnim nabavkama ne mogu da budu dostupne javnosti pre njihovog objavljivanja na Portalu javnih nabavki.”

Član 31.

U članu 70. posle tačke 2) dodaju se nove tač. 2a) i 2b), koje glase:

„2a) obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu;

2b) obaveštenje o donetim odlukama iz člana 22. ovog zakona;”.

U tački 3) reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „stav 4.”.

Član 32.

U članu 72. stav 1. menja se i glasi:

„Naručilac je dužan da objavi javni poziv za prikupljanje ponuda, odnosno prijava za javnu nabavku u:

1)    otvorenom postupku;

2)    prvoj fazi restriktivnog postupka;

3)    kvalifikacionom postupku;

4)    pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva;

5)    postupku putem konkursa;

6)    postupku javne nabavke male vrednosti.”

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Kada naručilac sprovodi otvoreni, restriktivni ili pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva, radi zaključenja okvirnog sporazuma dužan je da objavi javni poziv za prikupljanje ponuda, odnosno prijava za javnu nabavku.”

U stavu 2. koji postaje stav 3. reči: „tač. 1), 4) i 5)” zamenjuju se rečima: „tač. 1), 4), 5) i 6)”.

Posle dosadašnjeg stava 4. koji postaje stav 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

„Na postupak javne nabavke male vrednosti narudžbenicom ne primenjuje se odredba stava 1. ovog člana.”

Član 33.

Naziv iznad člana 74. i član 74. menjaju se i glase:

„Obaveštenje o zaključenom ugovoru o javnoj nabavci i zaključenom okvirnom sporazumu

Član 74.

Obaveštenje o zaključenom ugovoru o javnoj nabavci i obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu za javne nabavke usluga ili dobara čija je procenjena vrednost iznad vrednosti određene u zakonu kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbijeza javne nabavke male vrednosti, naručilac je dužan da objavi na Portalu javnih nabavki u roku od sedam dana od dana zaključenja ugovora i da u istom roku to obaveštenje dostavi radi objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Obaveštenje o zaključenom ugovoru, odnosno okvirnom sporazumu za javne nabavke usluga ili dobara čija je procenjena vrednost ispod vrednosti iz stava 1. ovog člana objavljuje se na Portalu javnih nabavki.”

Član 34.

U članu 79. stav 4. menja se i glasi:

„Naručilac je dužan da obaveštenje o obustavi postupka javne nabavke objavi na način propisan članom 69. ovog zakona, u roku od tri dana od dana donošenja odluke o obustavi postupka javne nabavke.”

Član 35.

U članu 82. stav 2. reči: „može da zaključi ugovor sa prvim” zamenjuju se rečima: „zaključuje ugovor sa”.

Član 36.

U nazivu glave III, i članu 83. stav 1. posle reči: „rudarstva” dodaju se reči: „ i geoloških istraživanja”.

Član 37.

Član 85. menja se i glasi:

„Predmet javne nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva i geoloških istraživanja, telekomunikacija i saobraćaja u smislu ovog zakona jeste nabavka dobara, usluga i radova neophodnih za:

1)    istraživanje ili vađenje nafte i gasa, istraživanje ili iskopavanje uglja i ostalih mineralnih sirovina i drugih čvrstih goriva;

2)    izgradnju ili upravljanje objektima i mrežama u cilju pružanja usluga korisnicima u vezi sa proizvodnjom, transportom ili distribucijom električne energije, gasa i toplotne energije;

3)    snabdevanje mreža iz tačke 2) ovog stava električnom energijom, toplotnom energijom i gasom;

4)    izgradnju, održavanje i korišćenje objekata u funkciji vazdušnog, rečnog i železničkog saobraćaja, kao i linijskog gradskog i prigradskog prevoza putnika u drumskom saobraćaju koji se obavlja tramvajima, trolejbusima i autobusima;

5)    izgradnju, održavanje i korišćenje telekomunikacionih mreža i kapaciteta i pružanje telekomunikacionih usluga.

Javnom nabavkom u oblastima vodoprivrede i energetike u smislu ovog zakona ne smatra se nabavka dobara, usluga i radova za:

1)    proizvodnju vode za piće:

(a)   ako lice koje nije naručilac iz člana 3. ovog zakona crpi vodu za piće, a potrošnja tih dobara je neophodna za obavljanje delatnosti tog lica koje nisu obuhvaćene stavom 1. ovog člana;

(b)   ako snabdevanje javne mreže zavisi isključivo od lične potrošnje lica koje nije naručilac iz člana 3. ovog zakona i ne prelazi 30% ukupne proizvodnje toga lica vode za piće, uzimajući u obzir prosek za prethodne tri godine, uključujući i tekuću;

2)    proizvodnju gasa ili toplotne energije:

(a)   ako je proizvodnja gasa ili toplotne energije od strane lica koje nije naručilac iz člana 3. ovog zakona neizbežna posledica obavljanja delatnosti tog lica koje nisu obuhvaćene stavom 1. ovog člana;

(b)   ako je snabdevanje javne mreže namenjeno isključivo ekonomskoj eksploataciji te proizvodnje i ne prelazi 20% godišnjeg ukupnog prihoda lica koje nije naručilac iz člana 3. ovog zakona, uzimajući u obzir prethodne tri godine i tekuću godinu.

Javnom nabavkom u smislu stava 2. ovog člana ne smatra se i nabavka:

1)    električne energije radi dalje prodaje;

2)    električne energije na organizovanom i balansnom tržištu električne energije.”

Član 38.

Naziv iznad člana 86. i član 86. brišu se.

Član 39.

U nazivu iznad člana 87. i u članu 87 stav 1. posle reči: „rudarstva” dodaju se reči: „i geoloških istraživanja”.

U tački 3) reč: „tarifni” briše se.

Tačka 4) menja se i glasi:

„4) kada naručilac transportuje naftu, derivate nafte ili transportuje i distribuira prirodni gas, odnosno prenosi ili distribuira električnu energiju, preko sistema kod kojih postoji samo jedan ponuđač.“

U tački 5) reč: „tarifnih” briše se.

U tački 8) reči: „za lice” zamenjuje se rečima: „sa licima”.

Član 40.

U članu 95. stav 2. reči: „tri dana po zahtevu Uprave za javne nabavke” zamenjuju se rečima: „pet dana po prijemu zahteva”.

Član 41.

U članu 96. stav 2. posle reči: „za prethodnu godinu” dodaju se reči: i objavi na Portalu javnih nabavki”.

Član 42.

U članu 97. stav 5. reči: „Uprava za javne nabavke” zamenjuje se rečima: „ministarstvo nadležno za poslove finansija”.

Član 43.

Naziv Glave VI, naziv iznad člana 98. i član 98. menjaju se i glase:

„VI. UPRAVE

Uprava za centralizovanje sprovođenje javnih nabavki

Član 98.

Ovim zakonom obrazuje se Uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki (u daljem tekstu: Uprava) kao posebna organizacija koja, u svoje ime i za račun određenih naručilaca sprovodi postupke javnih nabavki za propisane kategorije dobara, usluga i radova.

U obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana, Uprava:

1)    utvrđuje ukupne potrebe za nabavkom dobara, usluga i radova u postupcima nabavki koje sprovodi;

2)    sprovodi postupak javnih nabavki i zaključuje ugovore, odnosno okvirne sporazume;

3)    prati izvršenje ugovora, odnosno okvirnih sporazuma koje zaključi.

Uprava podnosi izveštaj o zaključenim ugovorima i okvirnim sporazumima za prethodnu godinu Ministarstvu finansija-Upravi za javne nabavke najkasnije do 31. marta tekuće godine.

Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija, određuje naručioce i propisuje kategorije dobara, usluga i radova iz stava 1. ovog člana.”

Član 44.

Posle člana 98. dodaju se nazivi iznad članova i čl. 98a, 98b i 98v, koji glase:

„Iskazivanje potreba

Član 98a

Postupci javnih nabavki iz člana 98. ovog zakona sprovode se na osnovu iskazanih potreba koje naručioci dostavljaju Upravi do 31. januara godine u kojoj se nabavka sprovodi.

U slučaju hitnosti, zahtevi se mogu dostaviti i nakon isteka roka iz stava 1. ovog člana.

Uprava zaključuje sa najpovoljnijim ponuđačem ugovor, odnosno okvirni sporazum nakon sprovedenog postupka javne nabavke.

Oblici organizovanja

Član 98b

Uprave za centralizovano sprovođenje javnih nabavki mogu se obrazovati za teritoriju autonomne pokrajine i lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Ovlašćenje naručilaca

Član 98v

Uprave za centralizovano sprovođenje javnih nabavki, po ovlašćenju naručilaca, zaključuje okvirne sporazume u njihovo ime i za njihov račun.

Na osnovu zaključenog okvirnog sporazuma iz stava 1. ovog člana, naručioci zaključuju ugovore sa ponuđačem.”

Član 45.

Naziv iznad člana 99. i član 99. menjaju se i glase:

„Uprava za javne nabavke

Član 99.

Uprava za javne nabavke je organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija, koji obavlja poslove državne uprave u oblasti javnih nabavki, koji se odnose na:

1)      vođenje Portala javnih nabavki;

2)      pružanje savetodavne pomoći naručiocima i ponuđačima;

3)    praćenje postupaka javne nabavke;

4)    podnošenje zahteva za zaštitu prava u slučaju povrede javnog interesa;

5)    obaveštavanje organa nadležnog za poslove revizije javnih sredstava, budžetske inspekcije i drugih organa nadležnih za pokretanje prekršajnog i krivičnog postupka o nepravilnostima u sprovođenju postupaka javnih nabavki i dostavljanje izveštaja o javnim nabavkama koje utvrdi prilikom obavljanja poslova za koje je nadležna;

6)    administrativno-stručne i tehničke poslove vezane za izdavanje sertifikata za službenika za javne nabavke;

7)    objavljivanje i distribuciju odgovarajuće stručne literature;

8)    pripremanje standardnih modela konkursne dokumentacije;

9)    prikupljanje statističkih i drugih podataka o sprovedenim postupcima, zaključenim ugovorima o javnim nabavkama i o efikasnosti sistema javnih nabavki u celini.”

Član 46.

U članu 100. stav 1. posle reči: „javnog interesa u postupcima javnih nabavki” dodaju se reči: „i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom”.

Član 47.

U članu 101. tačka 3) briše se.

Član 48.

U članu 102. stav 2. posle reči: „Vlade” dodaje se zapeta i reči: „po prethodno sprovedenom javnom konkursu”.

Stav 6. menja se i glasi:

„Za predsednika Republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju upravnog suda i koje ima radno iskustvo od pet godina u oblasti javnih nabavki.”

Stav 7. menja se i glasi:

„Za člana Republičke komisije može biti birano lice koje je diplomirani pravnik sa radnim iskustvom od tri godine u oblasti javnih nabavki i pet godina radnog iskustva u struci.”

Član 49.

U članu 106. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Uz zahtev za zaštitu prava podnosilac zahteva iz stava 1. ovog člana podnosi i dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 44. stav 2. ovog zakona, osim kada se navedenim zahtevom osporava sadržina konkursne dokumentacije.”

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 50.

U članu 107. stav 5. reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „stav 5.”, a reči: „u Službenom glasniku Republike Srbije” zamenjuju se rečima: „na Portalu javnih nabavki.”

Član 51.

Član 108. menja se i glasi:

„Zahtev za zaštitu prava zadržava naručioca da zaključi ugovor, odnosno okvirni sporazum do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava.”

Član 52.

U članu 116. stav 1. reči: „60.000,00 dinara” zamenjuju se rečima: „80.000,00 dinara”.

Posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi:

„O troškovima odlučuje naručilac. Konačna odluka kojom naručilac odlučuje o troškovima postupka je izvršna isprava.”

Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.

Član 53.

U članu 117. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

„Odluka Republičke komisije objavljuje se na Portalu javnih nabavki u roku od pet dana od dana upućivanja strankama u postupku.”

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.

Član 54.

Posle člana 118. dodaju se nazivi iznad članova i čl. 118a i 118b, koji glase:

„Objavljivanje

Član 118a

Republička komisija je dužna da na svojoj internet stranici objavi:

1)    odluke donete u postupku zaštite prava u roku od pet dana od dana upućivanja te odluke strankama u postupku;

2)    odluke donete u drugom postupku propisanom zakonom u roku od pet dana od dana upućivanja te odluke strankama u postupku;

3)    podatke o toku i okončanju postupaka zaštite prava;

4)    podatke o pokrenutim upravnim sporovima protiv odluka Republičke komisije;

5)    podatke o poništenim odlukama Republičke komisije.

Izveštavanje

Član 118b

Republička komisija dužna je da do 31. marta tekuće godine Narodnoj skupštini podnese izveštaj o radu za prethodnu godinu (u daljem tekstu: godišnji izveštaj).

Na zahtev Narodne skupštine Republička komisija dužna je da podnese izveštaj i za period kraći od godinu dana.

Sastavni deo godišnjeg izveštaja su podaci i analize o pravnoj zaštiti u postupcima javnih nabavki, odnosno u drugim postupcima propisanim zakonom.

Godišnji izveštaj sadrži podatke o:

1)    broju primljenih predmeta (broju zahteva za zaštitu prava ponuđača i broju zahteva za zaštitu javnog interesa);

2)    broju rešenih predmeta;

3)    broju nerešenih predmeta;

4)    broju poništenih postupaka;

5)    broju poništenih odluka Republičke komisije;

6)    naručiocima čije je odluke Republička komisija poništila u celini ili delimično;

7)    statistici koja je od značaja za praćenje pojava u postupku zaštite prava;

8)    o stanju u oblasti zaštite prava.”

Član 55.

U članu 121. stav 1. tačka 12) posle reči: „ne obavesti ponuđače” dodaju se reči: „ili u ugovoru ne navede naziv podizvođača”.

Tačka 14) menja se i glasi:

„14) ako ne objavi oglase iz člana 70. ovog zakona na način propisan članom 69. ovog zakona (član 70); ”.

Član 56.

Na postupke javnih nabavki započete do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se propisi po kojima su započeti.

Član 57.

Na postupke zaštite prava započete do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se propisi po kojima su započeti.

Član 58.

Danom stupanja na snagu ovog zakona Republička komisija nastavlja sa radom u skladu sa odredbama zakona kojim je obrazovana i ovog zakona.

Predsednik i članovi Republičke komisije koji su izabrani do dana stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da obavljaju poslove do isteka mandata na koji su izabrani.

Član 59.

Uprava za javne nabavke osnovana Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, broj 116/08) prestaje sa radom po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Danom prestanka rada Uprave za javne nabavke Ministarstvo finansija preuzima od Uprave za javne nabavke zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti javnih nabavki. 

Ministarstvo finansija uskladiće sa odredbama ovog zakona pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. 

Član 60.

Uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki počinje sa radom u roku do šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 61.

Akti iz čl. 9. i 12. ovog zakona biće doneti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim akta kojim se bliže propisuje jedinstvena metodologija za izradu programa investicionog značaja, koji će biti donet u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akt iz člana 43. ovog zakona biće donet u roku od 270 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 62.

Podzakonski akti koji su doneti na osnovu ovlašćenja iz Zakona o javnim nabavkama uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do stupanja na snagu podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti donetih na osnovu Zakona o javnim nabavkama, osim odredbi koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 63.

Odredba člana 8. ovog zakona počinje da se primenjuje od 1. januara 2013. godine.

Član 64.

Odredbe čl. 60. i 69. Zakona o javnim nabavkama primenjivaće se do dana početka primene odredbe čl. 25. i 30. ovog zakona.

Odredbe čl. 25. i 30. ovog zakona primenjivaće se istekom 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 65.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

 

OBRAZLOŽENJE

I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tač. 6. 11. i 16. Ustava Republike Srbije, po kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, finansijsku reviziju javnih sredstava, prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa i organizaciju, nadležnosti i rad republičkih organa.

II RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Nakon tri godine primene Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 116/08) (u daljem tekstu: Zakon) i donošenja Strategije javnih nabavki u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“, broj 71/11) (u daljem tekstu: Strategija), nastala je potreba za donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama. Ovim zakonom potrebno je otkloniti nedostatke koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona, predvideti nova rešenja koja će omogućiti naručiocima javnih nabavki brže sprovođenje postupaka javnih nabavki, a ponuđačima lakše učestvovanje u tim postupcima; podići nivo transparentnosti postupaka javnih nabavki i transparentnosti u izvršavanju obaveza koje proizlaze iz ugovora o javnoj nabavci; obezbediti efikasniju zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i omogućiti dalje usaglašavanje sa direktivama Evropske unije i dobrom praksom u ovoj oblasti.

Postojeći zakon predviđa veliki broj slučajeva u kojima se može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Taj broj slučajeva potrebno je smanjiti.

Postupak javne nabavke male vrednosti je netransparentan, zbog čega treba predvideti da se i u ovom postupku objavljuje javni poziv za podnošenje ponuda. Naime, transparentnost javnih nabavki treba podići na najviši nivo, a to je moguće postići ako se na Portalu javnih nabavki objavljuju plan nabavki u delu koji se odnosi na javne nabavke, poziv za dostavljanje ponuda, konkursna dokumentacija, obaveštenje o zaključenom ugovoru, izveštaj o sprovedenom postupku javne nabavke, obaveštenje o izboru najpovoljnije ponude u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva, obaveštenje o obustavi postupka, kao i zbirni, godišnji izveštaj o javnim nabavkama.

Godišnji izveštaji o javnim nabavkama koje naručioci dostavljaju Upravi za javne nabavke, pored podataka o sprovedenim postupcima javnih nabavki i zaključenim ugovorima treba da sadrže i podatak o izvršenim ugovorima za prethodnu godinu, kako bi se moglo pratiti da li je ugovor izvršen u roku, na način i u okviru ugovorene cene. Ovakvom regulativom obezbeđuje se kontrola izvršavanja ugovora.

Veliki je broj slučajeva nabavki koje se izuzimaju od primene Zakona te je potrebno taj broj smanjiti.

Forma i sadržina godišnjeg plana nabavki nije uređena Zakonom, zbog čega u primeni postoji neslaganje po pitanju šta treba da sadrži godišnji plan nabavki, da li se može menjati i dr. Ova pitanja je potrebno urediti, radi sprečavanja korupcije koja se javlja i u fazi pripremanja plana javnih nabavki zbog čega je sada propisano da ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje formu i sadržinu plana javnih nabavki (član 9).

Potrebno je uvesti centralizovano sprovođenje postupaka javnih nabavki za određene naručioce i određene kategorije dobara, usluga i radova, pre svega, radi povećanja troškovne ekonomičnosti.

Restriktivni postupak treba urediti na način da se lista kandidata ažurira na svakih šest meseci, kako bi on učinio transparentnijim.

Potrebno je uvesti okvirni sporazum na osnovu kojeg naručioci mogu da zaključuju pojedinačne ugovore iz razloga bržeg sprovođenja postupaka javnih nabavki.

Potrebno je proširiti ovlašćenja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija) da odlučuje o zaštiti prava i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom (zakon kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije). Takođe, potrebno je pooštriti kriterijume koje treba da ispune lica koja se biraju za predsednika i člana Republičke komisije. Rad Republičke komisije treba učiniti javnim.

III OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA ZAKONA

Članom 1. obrazuje se Uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki kao novi organ i određuje način zaštite prava i javnog interesa u drugim slučajevima određenim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

U članu 2. tačka 11) pojam „neuobičajeno niska cena“ je redefinisan u skladu sa izmenjenim odredbama kojima se ovo pitanje uređuje. Osim toga, dodata je nova tačka 23a) kojom je definisan pojam okvirnog sporazuma iz razloga što je ovim zakonom uređeno da se nabavke mogu vršiti, pored ostalog, i na osnovu okvirnog sporazuma samo u slučaju kada naručilac sprovodi otvoreni, restriktivni ili pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva i nova tačka 27) kojom je definisan pojam Jedinstvenog rečnika javne nabavke, zato što je ovim zakonom utvrđena obaveza za naručioca da predmet javne nabavke odredi oznakama i nazivima iz navedenog rečnika.

Članom 3. brišu se u članu 7. dva osnova za izuzimanje od primene Zakona, i to usluge glasovne telefonije, teleksa, radio-telefonije, pejdžinga, interneta i satelitske usluge (tačka 9.) i usluge stručnih fizičkih lica, preduzetnika ili pravnih lica koja u ime i za račun i pod nadzorom Agencije za privatizaciju obavljaju poslove iz delatnosti stečajnog upravnika (tačka 14.), zbog toga što u ovim oblastima postoji konkurencija na tržištu. Brisanjem navedenih tačaka smanjen je broj slučajeva u kojima se Zakon ne primenjuje.

Članom 4. izvršena je izmena u članu 15. stav 2. Zakona tako što su određeni veći limiti za nabavke dobara (300.000.000,00 dinara) i nabavke radova (500.000.000,00 dinara) iznad kojih je naručilac u obavezi da konkursnu dokumentaciju pripremi i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini. Izmena je izvršena u cilju smanjivanja troškova u postupku javne nabavke.

Članom 5. izvršena je izmena člana 22. Zakona, kojim je uređen restriktivni postupak javne nabavke na taj način što je utvrđen rok od tri godine umesto dve godine, za koji se priznaje kvalifikacija kandidatima na listi. Predviđeno je da se lista kandidata ažurira na svakih šest meseci. Precizirano je da izbor najpovoljnije ponude može da se izvrši samo među ponuđačima koji su na listi kandidata. Utvrđeni su razlozi zbog kojih je naručilac u obavezi da isključi kandidata sa liste. Predloženim izmenama propisana je obaveza za naručioca da vrši kontrolu ispunjenosti uslova za kvalifikaciju tokom važenja liste (tri godine) i da na listu uključuje nove kandidate. S obzirom da su razlozi za isključenje sa liste utvrđeni ovim zakonom, naručilac ne može proizvoljno da ceni da li su se stekli razlozi za isključenje kandidata sa liste. Takođe, sada je isključena mogućnost naručioca da restriktivni postupak može sprovesti u slučaju kada su predmet javne nabavke takva dobra, usluge i radovi koji, s obzirom na tehničku, kadrovsku i finansijsku osposoblenost, mogu biti isporučeni, pruženi, osnosno izvedeni samo od strane ograničenog broja ponuđača.

Čl 6. i 7. izvršena je izmena pregovaračkog postupka sa objavljivanjem javnog poziva i pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva tako da je broj slučajeva u kojima se pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva može sprovoditi povećan sa tri na četiri iz razloga što je smanjen broj slučajeva u kojima se može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva koji je netransparentan postupak. Naime, predloženo je da se u pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva vrše i javne nabavke dobara za potrebe istraživanja, razvoja ili eksperimenta, javne nabavke u izuzetnim slučajevima kada zbog prirode radova, dobara ili usluga, kao i rizika vezanih za njih, nije moguće unapred proceniti vrednost javne nabavke i javne nabavke zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca.

U članu 24. Zakona smanjen je broj slučajeva (razloga) u kojima se sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, u skladu sa izmenama u članu 23. Zakona. Naime, Zakonom je propisano jedanaest slučajeva u kojima se može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Ovim zakonom taj broj smanjen je na osam slučajeva. Smanjivanjem broja slučajeva u kojima se može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva podiže se nivo transparentnosti postupaka javnih nabavki.

Članom 8. propisan je novi član 26a kojim je uređen način zaključivanja ugovora na osnovu okvirnog sporazuma, što je novina u postupku javne nabavke i izvršeno je usklađivanje sa evropskom praksom u ovoj oblasti. Naime, omogućeno je naručiocima da zaključuju okvirne sporazume sa jednim ili više ponuđača za određeni predmet javne nabavke na period od četiri godine nakon čega nabavka može da se izvrši pozivanjem izabranog ponuđača na zaključenje ugovora, ako je to moguće, ili pozivanjem izabranih ponuđača da podnesu nove ponude. Uvođenjem okvirnog sporazuma postiže se efikasnost u sprovođenju postupaka javnih nabavki zato što je moguće da se na osnovu jednog postupka javne nabavke zaključi više ugovora od strane više naručilaca sa više ponuđača. Primena navedenog zakonodavnog rešenja odložena je do 1. januara 2013. godine, kako bi se naručioci uputili da pravilno postupaju u vezi sa zaključenjem okvirnog sporazuma i ugovora na osnovu tog sporazuma.

Članom 9. izvršena je dopuna člana 27. Zakona. Naime, dato je ovlašćenje ministru finansija da podzakonskim aktom propiše formu i obavezne elemente plana javnih nabavki, čime se otklanjaju dosadašnje nedoumice u primeni propisa u oblasti javnih nabavki, u vezi elemenata koje plan javnih nabavki treba da sadrži. Osim toga, propisana je obaveza za naručioca da plan nabavki, u delu koji se odnosi na javne nabavke, objavi na Portalu javnih nabavki najkasnije u roku od pet dana od dana njegovog donošenja. Plan javnih nabavki potrebno je objaviti na ovom portalu i tako ga učiniti transparentnim u cilju sprečavanja korupcije u fazi planiranja javnih nabavki (planiranje nepotrebnog, planiranje većih količina dobara od potrebnih, obaveštavanje određenog ponuđača o planiranoj nabavci i dr.). Takođe, ministru finansija dato je ovlašćenje da bliže propiše jedinstvenu metodologiju za izradu programa investicionog značaja s obzirom da navedena metodologija, kao analitičko-dokumentaciona osnova za donošenje investicione odluke normativno nije regulisana na jedinstven i sveobuhvatan način.

Članom 10. izvršena je dopuna član 28. Zakona. Naime, propisana je obaveza za naručioca koji namerava da sprovodi pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva da u odluci o pokretanju postupka navede, pored ostalih podataka i podatke o licima sa kojima namerava da pregovara. Smisao ove odredbe je da se spreči sprovođenje netransparentnog postupka, ako za njegovo sprovođenje nema razloga i da se korupcija u postupku javne nabavke spreči na samom početku postupka.

Ovim zakonom uvodi se mogućnost da se jedan deo nabavki vrši centralizovano, kroz sprovođenje postupaka od strane tela koje se obrazuje ovim zakonom, odnosno Uprave za centralizovano sprovođenje postupaka javnih nabavki.

Članom 11. predviđeni su novi elementi koje konkursna dokumentacija treba da sadrži, s obzirom na to da je predviđen novi način dokazivanja ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke i okvirni sporazum na osnovu kojeg mogu da se zaključuju ugovori. Tako je, kao novi element konkursne dokumentacije propisan obrazac izjave o ispunjenosti uslova iz člana 44. Zakona i model okvirnog sporazuma. Novinu u odnosu na važeći zakon predstvlja rešenje prema kojem je, u slučaju javne nabavke kredita kao finansijske usluge, model ugovora sastavni (obavezni) deo konkursne dokumentacije.

Članom 12. propisana je obaveza za naručioca da predmet javne nabavke odredi oznakama i nazivima iz Jedinstvenog rečnika javne nabavke, s tim da Vlada utvrđuje Jedinstveni rečnik nabavki. Jedinstveni rečnik nabavki (CPV) uvela je Evropska unija, pre svega u cilju povećanja transparentnosti i efikasnosti u oblasti javnih nabavki. Uvođenjem Jedinstvenog rečnika predmet ugovora o javnoj nabavci moguće je opisati na dosledan, jedinstven i prepoznatljiv način što doprinosi većoj transparentnosti, konkurentnosti i efikasnosti javnih nabavki.

Članom 13. propisan je novi način računanja roka za uvid u konkursnu dokumentaciju i njeno preuzimanje. Naime, ponuđači mogu izvršiti uvid u konkursnu dokumentaciju i preuzeti je od dana objavljivanja javnog poziva i konkursne dokumentacije na Portalu javnih nabavki. Novi način računanja roka propisan je iz razloga što je ovim zakonom utvrđeno pravilo da se oglasi o javnim nabavkama objavljuju na Portalu javnih nabavki.

Članom 14. propisana je obaveza za naručioca da izmene i dopune konkursne dokumentacije objavi na Portalu javnih nabavki, kako bi konkursna dokumentacija u celini bila transparentna.

Članom 15. Izvršena je dopuna naslova iznad člana 36, tako da se odnosi i na određivanje vrednosti javne nabavke na osnovu okvirnog sporazuma. U članu 36. dodat je novi stav kojim je uređen način na koji se određuje vrednost okvirnog sporazuma.

Članom 16. izvršena je izmena u članu 42. Zakona kojom je izvršeno usklađivanje odredbi o standardima iz ovog zakona sa Zakonom o standardizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 36/2009).

Članom 17. izvršene su izmene u članu 44. Zakona na taj način što je brisana odredba kojom je kao obavezni uslov za učešće u postupku javne nabavke bilo predviđeno da je ponuđač osnovan za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, čime je izvršeno usklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 36/11).

Članom 18. propisano je da ponuđači uz ponudu dostavljaju izjavu o ispunjenosti uslova za učešće u postupki javne nabavke. Naručilac poziva ponuđača koji je prvi na rang listi da u roku koji ne može biti duži od pet dana dostavi dokaze (dokumentaciju) o ispunjenosti uslova za učešće u postupku. Ako izabrani ponuđač ne dostavi tražene dokaze, naručilac njegovu ponudu odbija kao neispravnu i naplaćuje sredstvo finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude. Ovom izmenom učinjen je napredak u smislu smanjivanja administriranja u postupku javne nabavke, čime je ponuđačima znatno olakšano da učestvuju u postupku javne nabavke. Sa druge strane, ponuđač koji zloupotrebi svoje pravo i dostavi ponudu iako ne ispunjava uslov/e za učešće u postupku biva kažnjen tako što mu se naplaćuje sredstvo finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude i ispunjava uslov za sticanje negativne reference. Naručilac je u obavezi da pozove sledećeg ponuđača sa rang liste da dostavi dokumentaciju o ispunjenosti uslova, radi zaključenja ugovora.

Članom 19. izmenjene su odredbe člana 47. Zakona kojim su uređena pitanja koja se odnose na negativne reference tako što su dodati razlozi zbog kojih naručilac može da odbije ponudu zato što ponuđač ima negativnu referencu. Tako naručilac može da odbije ponudu ako poseduje dokaz da ponuđač nije ispunio uslove u skladu sa izjavom datom pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću o ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke i ako poseduje dokaz o realizovanom sredstvu finansijskog obezbeđenja za ozbiljnost ponude. Ministarstvo finansija donosi rešenje o ispunjenosti uslova za sticanje negativne reference i vodi listu lica za koje je dobilo dokaz o negativnoj referenci i tu listu objavljuje na Portalu javnih nabavki. Novine uvedene navedenim zakonodavnim rešenjima daju mogućnost naručiocu da se zaštiti od ne savesnih ponuđača.

Izmene predložene u čl. 20. i 21. rezultat su pravno-redakcijskog usklađivanja sa novinom uvedenom ovim zakonom, prema kojoj je izostavljen uslov koji se odnosi na to da ponuđač, ako hoće da učestvuje u postupku mora da bude osnovan i za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke.

Članom 22. izvršena je dopuna člana 52. Zakona tako što su u okviru kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude su propisani novi elementi i to: ekološke prednosti i zaštita životne sredine i energetska efikasnost. Ova izmena trebalo bi da podstakne privredne subjekte-ponuđače da u procese rada uvode tehničke metode koje omogućavaju zaštitu životne sredine, stvaranje proizvoda koji zadaovoljavaju ekološke standarde, kao i mali utrošak energije.

Članom 23. izvršena je izmena u članu 57. tako što je pojašnjeno postupanje sa ponudom u slučaju kada je ponuđena „neuobičajeno niska cena“. Naime, propisano je da naručilac može odbiti takvu ponudu nakon što je u pisanom obliku zatražio obrazloženje o sastavnim elementima ponude koje smatra bitnim. Precizirano je da se obrazloženje može se odnositi na ekonomiku načina gradnje, proizvodnje ili pružanja usluga; izabrana tehnička rešenja i/ili povoljne uslove dostupne ponuđaču za isporuku dobara, izvršenje radova ili pružanja usluga; mogućnost isporuke dobara, izvođenja radova ili pružanja usluga, u skladu sa tehničkom specifikacijom predmeta nabavke; poštovanje propisa o bezbednosti na radu, zapošljavanju i uslovima rada, kao i okolnost da je ponuđač korisnik državne pomoći u bilo kom obliku. Ako u postupku javne nabavke naručilac utvrdi da je ponuđena cena neuobičajeno niska zbog državne pomoći čiji je korisnik ponuđač, naručilac tu ponudu može odbiti ukoliko ponuđač, u određenom roku, ne dokaže da je ta pomoć dodeljena ili korišćena, u skladu sa zakonom kojim se uređuje kontrola državne pomoći.

Čl. 25. do 34. izvršene su izmene koje se odnose na rokove u postupku javne nabavke, tako što je propisano da se rok za podnošenje ponuda računa od dana objavljivanja javnog poziva na Portalu javnih nabavki, odnosno od dana kada je poziv za podnošenje ponuda poslat ponuđačima. Ovom izmenom usklađen je način računanja rokova sa načinom na koji se objavljuje javni poziv. Naime, u cilju podizanja transparentnosti javnih nabavki na najviši nivo, ovim zakonom je uređeno da se javni poziv za dostavljanje ponuda objavljuje na Portalu javnih nabavki, a izuzetno, javni poziv za javne nabavke čija je procenjena vrednost preko 5.000.000,00 dinara za dobra i usluge, odnosno 10.000.000,00 dinara za radove se objavljuje i u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Ovakvom regulativom uspostavlja se maksimalna transparentnost postupaka javnih nabavki. Limiti vrednosti javne nabavke preko kojih se oglasi o javnim nabavkama objavljuju i na stranom jeziku, koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj praksi povećani su za dobra sa 150.000.000,00 dinara na iznos od 300.000.000,00 dinara, a za radove sa 300.000.000,00 dinara na iznos od 500.000.000,00 dinara u cilju smanjenja troškova za naručioca u postupku javne nabavke.

Pored postojećih oglasa o javnim nabavkama, propisana su dva nova oglasa, i to: obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu i obaveštenje o donetim odlukama iz člana 22. Zakona (odluke koje naručilac donosi u restriktivnom postupku). Obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu predviđeno je iz razloga što je ovim zakonskim odredbama data mogućnost naručiocima da zaključuju okvirne sporazume.

Takođe, ovim zakonom predviđeno je objavljivanje javnog poziva i u postupku radi zaključenja okvirnog sporazuma. To znači da naručilac raspisuje javni poziv za sprovođenje odgovarajućeg postupka javne nabavke (otvorenog, restriktivnog ili pregovaračkog postupka sa objavljivanjem javnog poziva), nakon kojeg zaključuje okvirni sporazum sa ponuđačima koji su ispunili uslove za zaključenje tog sporazuma. Obaveštenje o zaključenom ugovoru o javnoj nabavci i obaveštenje o zaključenom okvirnom sporazumu za javne nabavke usluga ili dobara čija je procenjena vrednost iznad vrednosti određene u zakonu kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije za javne nabavke male vrednosti, naručilac je dužan da objavi na Portalu javnih nabavki u roku od sedam dana od dana zaključenja ugovora i da u istom roku to obaveštenje dostavi radi objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Obaveštenje o zaključenom ugovoru, odnosno okvirnom sporazumu za javne nabavke usluga ili dobara čija je procenjena vrednost ispod navedene vrednosti objavljuje se na Portalu javnih nabavki.

Članom 35. Nacrta propisana je obaveza za naručioca da zaključi ugovor sa prvim sledećim ponuđačem sa rang liste ako prvi ponuđač sa rang liste odbije da zaključi ugovor. Ovakvom regulativom sprečava se da naručilac ponovo sprovodi postupak pošto već ima listu ponuđača.

Čl. 36. do 39. izvršene su izmene i dopune odredbi kojima se uređuju javne nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva, telekomunikacija i saobraćaja. Naime, izvršena je dopuna na taj način tako što je u oblasti od posebnog interesa za Republiku Srbiju uvršćena i oblast geoloških istraživanja. Osim toga, izvršene su izmene koje se odnose na predmet javne nabavke u oblasti energetike i propisano koje se nabavke u oblasti energetike ne smatraju predmetom javne nabavke (nabavka električne energije radi dalje prodaje i električne energije na organizovanom i balansnom tržištu električne energije (član 37.).

Čl. 40. i 41. izvršene su izmene Zakona koje se odnose na izveštaje o zaključenim ugovorima o javnim nabavkama. Naime, Uprava za javne nabavke dužna je da na osnovu tromesečnih izveštaja naručilaca pripremi godišnji izveštaj, da ga dostavi Vladi i objavi na Portalu javnih nabavki.

Uprava za javne nabavke, kao posebna organizacija obrazovana je prema Zakonu o državnoj upravi prvenstveno radi obavljanja stručnih poslova. Zbog toga je članom 42. propisano da sertifikate za službenike za javne nabavke izdaje Ministarstvo finansija umesto Uprava za javne nabavke, kako je to do sada bilo propisano.

Čl. 43. i 44. uređena su pitanja koja se odnose na obrazovanje Uprave za centralizovano sprovođenje javnih nabavki (u daljem tekstu: Uprava). Predloženo je da se navedena uprava organizuje kao posebna organizacija koja u svoje ime i za račun određenih naručilaca sprovodi postupke javnih nabavki za propisane kategorije dobara, usluga i radova. Takođe, propisano je da Vlada svojim aktom određuje naručioce za koje će Uprava sprovoditi centralizovano postupke javnih nabavki i kategorije dobara, usluga i radova koje će Uprava nabavljati. Pored navedenog, Uprava po ovlašćenju naručilaca može da zaključuje okvirne sporazume na osnovu kojih naručioci zaključuju pojedinačne ugovore. Osim toga, predloženo je da se uprave za centralizovane javne nabavke mogu osnivati i na lokalnom nivou. Osnivanje Uprave i sprovođenje centralizovanih postupaka javnih nabavki predloženo je u cilju povećanja troškovne efikasnosti, kako za pojedinačne naručioce tako i na nivou celokupog javnog sektora, odnosno države.

Članom 45. uređena su pitanja koja se odnose na pravni položaj Uprave za javne nabavke i poslove koje ona obavlja, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija.

Čl. 46. do 54. izvršene su izmene odredbi kojima se uređuje pitanje zaštite prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki. Predviđeno je da Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija), pored obezbeđivanja zaštite prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki, obezbeđuje zaštitu prava i u drugim slučajevima, odnosno u postupcima proizašlim iz zakona kojim se uređuje javno-

-privatno partnerstvo i koncesije (izbor privatnog partnera i koncesionara). Istovremeno, pooštreni su kriterijumi za izbor predsednika i članova Republičke komisije. Tako za predsednika Republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju Upravnog suda, umesto za sudiju opštinskog suda i koje ima radno iskustvo od pet godine, umesto tri godine, u oblasti javnih nabavki, kako je to uređeno važećim zakonom. Za člana Republičke komisije može biti birano lice koje je diplomirani pravnik sa radnim iskustvom od tri godine u oblasti javnih nabavki, umesto dve godine po važećem zakonu i pet godina radnog iskustva u struci. Vlada predlaže Narodnoj skupštini lice za predsednika i člana Republičke komisije po prethodno sprovedenom javnom konkursu.

Propisano je da podnosilac zahteva za zaštitu prava, uz zahtev podnosi i dokaze o ispunjenosti obaveznih uslova za učešće u postupku javne nabavke, osim kada se navedenim zahtevom osporava sadržina konkursne dokumentacije. Na ovaj način se sprečava da postupak zaštite prava vodi lice koje ne ispunjava uslove da učestvuje u postupku javne nabavke, zbog čega ne može da ima aktivnu legitimaciju za podnošenje zahteva za zaštitu prava.

Prema važećem zakonu, zahtev za zaštitu prava zadržavao je naručioca da preduzima dalje aktivnosti na sprovođenju postupka javne nabavke. Ovakva regulativa dovodi do zastoja u postupku javne nabavke, zbog čega postupci traju dugo. Ovim zakonom predlaže se da naručilac po podnetom zahtevu za zaštitu prava nastavi postupak javne nabavke, s tim što ugovor o javnoj nabavci odnosno okvirni sporazum, ne može da zaključi do donošenja odluke o tom zahtevu (član 51).

Predloženo je da se taksa na podneti zahtev za zaštitu prava u postupcima za javne nabavke ''velikih vrednosti'' poveća sa dosadašnjih 60.000,00 dinara na iznos od 80.000,00 dinara, dok je u postupcima za javne nabavke malih vrednosti taksa po podnetom zahtevu za zaštitu prava ostala nepromenjena. Cilj predloženog rešenja je da se smanji broj neosnovanog podnošenja zahteva za zaštitu prava. Osim toga, predviđeno je da o troškovima u postupku zaštite prava odlučuje naručilac ako je njegova odluka o podnetom zahtevu za zaštitu prava postala konačna. Sada važećim zakonom ovo pitanje nije bilo uređeno na jasan način.

Propisano je da se odluka Republičke komisije objavljuje na Portalu javnih nabavki, posle njenog upućivanja strankama u postupku. Ovim rešenjem javnost rada Republičke komisije podignuta je na viši nivo. Javnost rada Republičke komisije predviđena je naročito odredbom, kojom je propisano da Republička komisija ima svoju internet stranicu na kojoj objavljuje odluke donete u postupku zaštite prava i odluke donete u drugim postupcima propisanim zakonom (zakon kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije), u roku od pet dana od dana upućivanja te odluke strankama u postupku; podatke o toku i okončanju postupaka zaštite prava; podatke o pokrenutim upravnim sporovima protiv odluka Republičke komisije, kao i podatke o poništenim odlukama Republičke komisije.

Članom 54. je propisana obaveza prema kojoj je Republička komisija dužna da izveštava Narodnu skupštinu Republike Srbije o svom radu do 31. marta tekuće godine, za prethodnu godinu. Republička komisija je obavezna da podnese izveštaj i za period kraći od godinu dana, ako to zahteva Narodna skupština Republike Srbije. Uz izveštaj, Republička komisija dostavlja podatke i analize o pravnoj zaštiti u postupcima javnih nabavki, odnosno u drugim postupcima propisanim zakonom (zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije). Inače, izveštaj o radu sadrži sledeće podatke: broju primljenih predmeta (broju zahteva za zaštitu prava ponuđača i broju zahteva za zaštitu javnog interesa); broju rešenih, odnosno broju nerešenih predmeta; broju poništenih postupaka; broju poništenih odluka Republičke komisije; naručiocima čije je odluke Republička komisija poništila u celini ili delimično; statistici koja je od značaja za praćenje pojava u postupku zaštite prava, kao i o stanju u zaštiti prava. Cilj predloženog rešenja je obezbeđivanje javnosti rada Republičke komisije i odgovornosti prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, koja bira i razrešava predsednika i članove Republičke komisije.

Članom 55. dopunjeno je rešenje sadržano u članu 121. stav 1. tačka 12) Zakona, odnosno propisana je novčana kazna prekršaj za naručioca ako u ugovoru o javnoj nabavci ne navede naziv podizvođača. Naime, kada naručilac zaključuje ugovor sa ponuđačem koji je u postupku javne nabavke podneo ponudu za podizvođače, dužan je da u ugovoru navede naziv podizvođača (član 49. stav 2. Zakona). Ovo iz razloga da ponuđač ne bi sa jednim podizvođačem nastupao u postupku javne nabavke, a drugog angažovao u izvršenju ugovora o javnoj nabavci. Takođe, predviđena je kazna za naručioca ako oglase o javnim nabavkama ne objavljuje na način propisan članom 69. ovog zakona (član 70).

Prelaznim odredbama zakona (čl. 56. i 57.) propisano je da se na postupke javnih nabavki započete do dana stupanja na snagu ovog zakona i na postupke zaštite prava započete do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju propisi po kojima su započeti.

Danom stupanja na snagu ovog zakona Republička komisija nastavlja sa radom u skladu sa odredbama zakona kojim je obrazovana i ovog zakona, s tim da predsednik i članovi Republičke komisije koji su izabrani do dana stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da obavljaju poslove do isteka mandata na koji su izabrani (član 58.).

Uprava za javne nabavke prestaje sa radom po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, zato što se navedena uprava obrazuje kao organ u sastavu Ministarstva finansija. Naime, danom prestanka rada Uprave za javne nabavke Ministarstvo finansija preuzima od Uprave za javne nabavke zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti javnih nabavki (član 59.).

Uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki počinje sa radom u roku do šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 60).

Podzakonski akt kojim se propisuje forma i sadržina elemenata plana javnih nabavki i podzakonski akt kojim se propisuju uslovi za primenu Jedinstvenog rečnika javnih nabavki, trebalo bi da budu doneti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Podzakonski akt kojim se propisuje jedinstvena metodologija za izradu programa od investicionog značaja treba da bude donet u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Podzakonski akt kojim se određuju naručioci i propisuju kategorije dobara usluga i radova za koje će Uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki sprovoditi postupke javnih nabavki biće donet u roku od 270 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 60.). Postojeći podzakonski akti uskladiće se sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu (član 61.).

Postojeći rokovi za podnošenje ponuda (član 60. Zakona o javnim nabavkama) i način objavljivanja oglasa o javnim nabavkama (član 69. Zakona o javnim nabavkama), ostaju na snazi do dana početka primene člana 25. i člana 30. stav 2. ovog zakona. To, drugim rečima znači da se rok za podnošenje ponuda i dalje računa od dana objavljivanja javnog poziva u „Službenom glasniku Republike Srbije“, odnosno od dana kada je poziv za podnošenje ponuda poslat ponuđačima. Oglasi o javnim nabavkama objavljuju se na način propisan članom 69. Zakona. Nakon stupanja na snagu člana 25. i člana 30. stav 2. ovog zakona (istekom 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ) rok za podnošenje ponuda računa se od dana objavljivanja javnog poziva na Portalu javnih nabavki, odnosno od dana kada je javni poziv za podnošenje ponuda poslat ponuđačima (u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva i u drugoj fazi restriktivnog postupka)(čl. 62-64.).

Predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 65.).

IV PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.

 

Pogledajte kompletan spisak >>